Danas je ovaj alkohol neodvojivi element svih vrsta društvenih susreta i posebnih događaja. Savršeno funkcioniše kao dodatak jelima, a i tokom romantičnih večera za dvoje. Zbog toga je ovo piće postalo sastavni deo jelovnika većine restorana, koji svojim gostima nude razne vrste vina. Tako da svako može da izabere svog favorita.
Pet vrsta vina
Vino se proizvodi procesom fermentacije voća. Međutim, klasični alkohol ove vrste pravi se isključivo od grožđa. Iz tog razloga je usvojena nomenklatura koja se sastojala u tome da se reči „vino“ doda pridev koji opisuje dato voće (npr. vino od borovnice). "Vino" kao samostalna reč se koristi samo za vina od grožđa.
Naravno, ima mnogo vrsta grožđa, pa različite vrste vina čine paletu toliko široku da bi njihova precizna klasifikacija mogla da bude materijal za mnoge knjige. Međutim, uzimajući u obzir osnovne kriterijume, kao što su ukus, boja i konzistencija, možemo razlikovati sledeće vrste vina:
Belo vino
Bele vrste vina se prave od svetlih sorti grožđa. Suvo, polusuvo i slatko - to je ono po čemu ih svi poznajemo. Bela vina su savršena uz piletinu, ribu i morske plodove. Opšte je prihvaćeno da što je jelo masnije, to piće treba da bude suvlje i aromatičnije. Slatka bela vina mogu se konzumirati bez pratećeg obroka.
Crveno vino
Crvena vina su podjednako popularna kao i bela vina. Naravno, napravljena su od crvenog grožđa, čija kožica sadrži odgovarajuću boju. Oslobađa se kao rezultat fermentacije i, u zavisnosti od vrste voća, može dati piću rubin crvenu, ljubičastu, crnu i crvenu boju trešnje. Crvena vina su savršena za jako začinjena i teža jela. Karakteristična osobina crnog vina je da ako dugo stoji, treba ga otvoriti najmanje pola sata pre konzumiranja radi provetravanja.
Roze vino
Sledeće je roze vino. Nastaje usled kratkotrajnog nijansiranja belog vina korom crvenog grožđa. Kao rezultat toga, možete naići na pića sa čitavim nizom nijansi ružičaste, najčešće poluslatke. Roze vina odlično gase žeđ, zbog čega je postalo uobičajeno da se služe ohlađena. Popularna su tokom leta, nudeći ne samo pun ukus, već i osveženje.
Desertno vino
Kada govorimo o osnovnim vrstama vina, nemoguće je zanemariti piće poznato kao desertno vino. Proizvodi se fermentacijom veoma zrelog, a ponekad i prezrelog grožđa prekrivenog takozvanom "plemenitom plesni". Kao rezultat, dobija se alkohol toliko sladak i gust da se može uspešno dodati u deserte (otuda i naziv desertno vino). Ova vrsta vina se može konzumirati i kao desert nakon obilnog obroka.
Penušavo vino
Ova vrsta pića je poreklom iz Francuske, a najpopularnija i ujedno najskuplja sorta je, naravno, šampanjac. Penušavo vino karakteriše značajno zasićenje ugljen-dioksida, koji se proizvodi tokom fermentacije, ili se dodaje vinu. U ovom slučaju postoje vrste penušavih vina sa slatkim ili suvim ukusom.
