Umotan u avanturističke i romantične legende, rum je alkoholno piće napravljeno destilacijom kaše na bazi melase ili soka od šećerne trske. Proizvodi se širom sveta, a raznolikost njegovih vrsta i je praktično nebrojena. Za razliku od viskija, konjaka ili vina, metode proizvodnje ruma nisu regulisane nikakvim međunarodnim pravom.
Svi podaci o načinu proizvodnje, periodu sazrevanja, mešanju sastavnih destilata i aroma su isključivo odgovornost proizvođača. Takođe, imenovanje ruma nema određena pravila – na primer, svaki rum može na etiketi imati reči kao što su „Ekstra“, „Stari“, „Superior“ i slično.
Kako se pravi rum?
Naziv rum prvi put je korišćen sredinom 17. veka na Barbadosu. Najverovatnije je tamo neko došao na ideju da melasu – otpad koji je ostao od proizvodnje šećera iz šećerne trske – treba fermentisati i potom destilovati. U plemenitijim rumovima, umesto melase koristi se svež, gusti sok od trske koji se zove „med“.
Kaša fermentisana kvascem (prirodna - "divlja" ili posebno uzgajana za ovu svrhu) se destiluje jednom u kolonama ili alembicima (ponekad se kombinuju obe metode). Rum može, ali i ne mora da sadrži različite aditive za ukus - začine, voćne ekstrakte i karamel.
Sledeća faza je odležavanje u raznim vrstama hrastovih buradi (npr. burbon, ređe konjak, viski ili vino) ili u čeličnim rezervoarima.
Sazrevanje ruma obično traje od 1 do 10 godina, mada ima plemenitih rumova sa mnogo dužim vremenom sazrevanja. Većina likera se dobija mešanjem destilata sa različitim periodima odležavanja, često se koristi metoda „solera” preuzeta iz proizvodnje šerija, odnosno korišćenjem nekog od starijih destilata i postepenom zamenom mlađih.
