Čigoja Branko M. Čolaković, Radisav Č. Čolaković - Putokaz za 21. vek: srpski nacionalni program cene

Stavovi, viđenja i predlozi koje autori iznose su na pojedinim mestima originalni i intrigantni, te suprotstavljeni vladajućem mišljenju i svemu onome što nam se svakondevno nudi putem svih mogućih savremenih i tradicionalnih kanala komunikacije. Autori demonstri raju dobro poznavanje geopolitičkih odnosa i tokova i ne libe se da ih iznesu direktno i na način da čitaocu bude jasno odakle vetar duva. Ponekad ti stavovi deluju kao oštri, ali treba dopustiti autorima da na njih imaju pravo, da iznesu svoje stavove i svoje višegodišnje iskustvo ponude kao alternativno viđenje aktuelne situacije.

Deo o Srpskom nacionalnom programu za 21. vek smatram posebno bitnim, jer dolazi u trenutku kada rasprava, dokumenata, razmišljanja i ideja na tu temu skoro i da nema u naučnoj, stručnoj, akademskoj i široj javnosti. Ono što se nudi i čemu se posvećuje sva pažnja jesu sitne, dnevnopolitčke teme, iseckane i iscepkane, a bez ikakvog uvida u širi kontekst i celinu. Najbitnije za našu zemlju danas jeste da se otvori rasprava i da se postigne što je moguće širi konsenzus o tome šta je strategija naše zemlje za naredni period. Po mom uverenju najveći značaj ovog teksta jeste upravo u tome što nas sve opominje i podseća na tu činjenicu, koju kao da su svi zaboravili u turbo vremenu u kojem živimo i čije smo postulate prihvatili.

Bilo bi dobro kada bi oni koji budu u prilici da upravljaju Srbijom imali u vidu poruke i preporuke koje auto ri iznose u svom tekstu. On u svim važnim sferama društvenoekonomskog života identifikuju ključne faktore opstanka i budućeg napretka našeg društva. Smatram posebno korisnim to što se odgovarajuća pažnja posvećuje pitanju Kosova i Metohije, gde se nude, čini mi se, izvodljiva rešenja, a koja ne lišavaju našu zemlju da u budućnosti ima određena prava i ingerencije na području svoje južne Pokrajine. U tekstu se daju i dobre ideje za upravljanje privrednim razvojem, sugeriše se zaokret ka sopstvenim resursima, domaćim ulaganjima, konceptu samodovoljnosti, što bi se moglo pokazati kao dobar putokaz za budućnost, posebno imajući u vidu činjenicu da se svet danas nalazi na pragu možda i jedne od najvećih ekonomskih kriza u istoriji, izazvane pandemijom korona virusa.

Autori su nam ponudili neka rešenja. Ostaje otvoreno pitanje kako to sprovesti u delo, kao i da li je i u kojoj meri to moguće u aktuelnim, odnosno vladajućim okvirima. No, time će se baviti oni koji budu preuzmali odgovornost da upravljaju državom. Svakako bi bilo dobro da preporuke koje autori daju imaju u vidu.

Dr Dejan Molnar