Sokovi od voća imaju visoku hranljivu vrednost, što je povezano sa sadržajem prirodnih hranljivih, biološki i fiziološki aktivnih supstanci, harmonijom organoleptičkih svojstava. Sa ove tačke gledišta, sokovi sa pulpom imaju veću nutritivnu vrednost, jer sadrže više prirodnih hranljivih materija svojstvenih određenom voću i povrću od kojeg se pripremaju.
Proizvode se sledeće vrste sokova: prirodni (bez pulpe i sa pulpom), sokovi sa šećerom, mešani, za bebi i dijetetsku hranu, koncentrovani itd.
Postoje dve glavne vrste prirodnih sokova: bez pulpe i sa pulpom. Prirodni sokovi se proizvode od jedne vrste sirovina bez dodavanja drugih komponenti, sa izuzetkom askorbinske kiseline koja se primenjuje do 0,15% i sorbinske kiseline čija je koncentracija do 0,06% bezbedna.
Prešanjem se dobijaju prirodni sokovi bez pulpe. Biljno tkivo se tretira tako da ćelijski sok izlazi što dalje iz svake ćelije. Bistre se oni prirodni sokovi, koji u neprobistrenom obliku imaju neprivlačan izgled, na primer, sok od grožđa, u kome se pri skladištenju u neprobistrenom obliku taloži talog koloidnih materija i kalijum tartrata. Bistreni i nebistreni prirodni sokovi se dele na najviši i 1. razred, što zavisi od organoleptičkih karakteristika i zaostalog alkohola.
Prirodni sokovi sa pulpom se proizvode u uslovima koji otežavaju kontakt sa vazduhom (da bi se sprečila oksidacija polifenola). Sintetička askorbinska kiselina se dodaje kao antioksidant (antioksidant), koji, kao vitamin C, takođe doprinosi očuvanju prirodne boje pića.
Sokovi sa šećerom se proizvode od voća i bobica sa visokom kiselinom ili niskim sadržajem šećera. Proizvode se bistreni i nepročišćeni, sa dodatkom 4-10% šećera u obliku šećernog sirupa.
