Kečap je jedan od najpoznatijih i najkorišćenijih soseva širom sveta. Osnovu mu čini paradajz, kojem se dodaju sirće, šećer, so i razni začini, čime se dobija karakterističan slatkasto-kiselkasti ukus. Iako je poreklom iz Kine gde je prvobitno predstavljao fermentisani riblji sos, savremeni kečap kakav danas poznajemo nastao je u Americi i brzo osvojio globalna tržišta. Danas se koristi uz sve – od pomfrita, pljeskavica i kobasica, do jela sa roštilja, testa i ribe.
Na tržištu postoji veliki izbor kečapa, ali tri proizvođača se posebno izdvajaju među potrošačima u Srbiji:
• Kečap Heinz – sinonim za originalan američki kečap. Poznat po bogatom ukusu, gustoj teksturi i prepoznatljivoj ambalaži, Heinz kečap je često prvi izbor onih koji žele pravi klasični kečap bez kompromisa.
• Kečap Dijamant – domaći proizvod koji nudi odličnu kombinaciju kvaliteta i cene. Ima nešto blaži ukus od Heintza, pa je često izbor za porodične obroke i svakodnevnu upotrebu.
• Kečap Polimark – još jedan domaći brend sa dugom tradicijom. Polimark kečap je poznat po tome što je prilagođen lokalnim ukusima, blago začinjen i vrlo prijemčiv većini potrošača.
Ova tri brenda nude različite varijante – od blagih do ljutih, sa dodatkom začinskog bilja ili bez.
Za one koji ne vole previše intenzivne i pikantne ukuse, blagi kečap je idealan izbor. On sadrži manje sirćeta i začina, što ga čini pogodnim za decu, ali i za sve one sa osetljivijim stomakom. Blagi kečap je čest izbor u školskim obrocima, dečijim rođendanima i kao prilog uz piletinu, sendviče i pečene krompiriće.
Za one koji teže prirodnijem načinu ishrane i žele da izbegnu industrijske dodatke, domaći kečap Bakina Tajna nudi savršenu alternativu. Pravljen po tradicionalnim receptima, ovaj kečap koristi zrele domaće paradajze, prirodne začine i ne sadrži veštačke konzervanse. Njegov ukus je bogat, ali blag, sa primesama belog luka i bosiljka, i savršen je kao dodatak kuvanim jelima ili čak kao osnova za pripremu sosa za picu.
Za razliku od kečapa koji je gotov dodatak jelima, paradajz sos se najčešće koristi kao sastojak u kuvanju. To je tečnija i manje zaslađena verzija paradajz proizvoda, sa izraženijim ukusom termički obrađenog paradajza i blago začinjena. Uglavnom se koristi za pripremu testenina, pica, lazanja, musaka, gulaša i raznih jela na kašiku.
Sos od paradajza je izraz koji se koristi za sve vrste termički obrađenog paradajza – bilo da je reč o kuvanom paradajzu, soku od paradajza ili sosu sa dodatkom začina. Može se kupiti gotov, ali mnoga domaćinstva ga i dalje pripremaju tokom leta za zimnicu. Industrijski proizvedeni paradajz sosovi često sadrže dodatke poput luka, paprike, belog luka i origana, kako bi odmah bili spremni za korišćenje.
Pelat je paradajz koji je oljušten, blago kuvan i konzerviran u sopstvenom soku. Najčešće dolazi u konzervama i koristi se kao osnova za razne sosove i kuvana jela. Pelat omogućava kuvarima da kontrolišu gustinu, začine i način pripreme sosa, što ga čini izuzetno fleksibilnim sastojkom. Italijanska kuhinja ga obožava, ali i u domaćim receptima je nezamenljiv – bilo da spremate paradajz čorbu, sos za ćufte ili domaći bećarac.
• Heinz kečap (460 g): oko 250–400 RSD, u zavisnosti od mesta kupovine
• Dijamant i Polimark kečap (450–500 g): oko 150–250 RSD
• Domaći kečap Bakina Tajna (500 ml): oko 350–500 RSD
• Paradajz sos u tegli ili flaši (300–500 g): oko 100–250 RSD
• Pelat u konzervi (400 g): od 120 do 220 RSD, u zavisnosti od brenda i porekla
• Veća pakovanja za zimnicu (3–5 kg): često isplativija opcija, oko 500–800 RSD
Iako na prvi pogled slični jer potiču od iste osnovne namirnice – paradajza – kečap i paradajz sos imaju različitu upotrebu, ukus i teksturu. Kečap je slatkast, gust i gotov za posluženje, dok je paradajz sos neutralniji i češće se koristi kao deo recepta. Oba proizvoda su praktična, ukusna i nezamenjiva u kuhinji svakog domaćinstva. Njihova dostupnost u raznim oblicima i ukusima čini ih savršenim saputnicima u svakodnevnoj pripremi obroka – od najjednostavnijih do najsvečanijih.
