Kafa

Često postavljana pitanja

Kako pravilno skladištiti kafu da bi duže ostala sveža?

Kafu treba čuvati daleko od svetlosti, vlage, vazduha i toplote, jer su to glavni faktori koji ubrzavaju njeno starenje. Najbolji uslovi za čuvanje: U hermetički zatvorenoj posudi (idealno vakuumskoj). Na hladnom, suvom mestu (ne u frižideru, jer kondenzacija može pokvariti zrna). Ne izlagati suncu ili blizini šporeta. Sveža pržena kafa zadržava vrhunski ukus oko 2–4 nedelje od datuma prženja. Kafa u zrnu se čuva znatno bolje od mlevene.

Koja je razlika između arabike i robuste?

Arabika (Coffea arabica) i robusta (Coffea canephora) su dve najčešće vrste kafe koje se koriste u komercijalnoj proizvodnji, a razlike su značajne. Arabika ima nežniji, složeniji ukus, često sa notama voća, cvetova i blagom kiselinom. Sadrži manje kofeina (oko 1,2–1,5%) i koristi se u vrhunskim kafama i specijalitetima. Robusta ima jači, gorči ukus, više zemljanih i orašastih tonova, često prisutna u espressu zbog bolje kreme. Sadrži više kofeina (oko 2,2–2,7%) i često je jeftinija od arabike. Mnoge mešavine kombinuju oba tipa da bi postigle balans ukusa i snage. Ljubitelji blaže i aromatičnije kafe obično preferiraju 100% arabiku, dok oni koji žele jaču i intenzivniju kafu biraju mešavine sa robustom.

Da li je mlevena kafa slabijeg kvaliteta u poređenju sa kafom u zrnu?

Da, mlevena kafa vrlo brzo gubi aromu i ukus, jer kofeinska ulja i aromatična jedinjenja isparavaju čim kafa dođe u kontakt sa vazduhom. Kada sameljete kafu neposredno pre pripreme, maksimalno čuvate ukus i miris, složenost arome i optimalan nivo svežine. Industrijski mlevena kafa često gubi deo kvaliteta zbog dužeg skladištenja i izloženosti vazduhu, čak i u zatvorenim pakovanjima. Ako želite najbolji ukus – investirajte u mlin za kafu i meljite neposredno pre pripreme.

Da li je kafa zdrava ili štetna?

Kafa, kada se konzumira umereno (2–4 šolje dnevno), može imati brojne pozitivne efekte na zdravlje: Poboljšava koncentraciju i budnost zahvaljujući kofeinu; bogata je antioksidansima koji mogu doprineti smanjenju upalnih procesa; studije pokazuju da umerena konzumacija može smanjiti rizik od tipa 2 dijabetesa, Parkinsonove bolesti i nekih srčanih bolesti. Međutim, prekomerna konzumacija (preko 400 mg kofeina dnevno) može izazvati nesanicu, nervozu, pojačan rad srca, povećanu kiselost želuca kod osetljivih osoba. Kod trudnica i dojilja se preporučuje ograničavanje na 1–2 šolje dnevno. Dakle, ključ je u umerenosti i izboru kvalitetne kafe, bez previše dodataka poput šećera i šlaga.

Koje su glavne vrste kafe i po čemu se razlikuju?

Dve najpoznatije i najčešće korišćene vrste kafe su Arabika (Coffea arabica) i Robusta (Coffea canephora). Arabika čini oko 60–70% svetske proizvodnje. Ima blaži, aromatičniji ukus, manji procenat kofeina i često je skuplja. Uzgaja se na većim nadmorskim visinama (npr. Etiopija, Kolumbija, Brazil). Robusta ima jači, gorkast ukus, više kofeina i otpornija je na bolesti. Idealna je za espresso mešavine i popularna je u industrijskoj upotrebi. Postoje i specijaliteti poput Liberike i Excelse, ali su retki i mahom prisutni u specijalizovanim prodavnicama. Mešavine Arabike i Robuste su najčešći izbor u komercijalnim brendovima jer kombinuju kremastu teksturu i izraženu aromu.

Da li kafa dehidrira organizam?

Ranije se verovalo da kafa ima diuretski efekat, ali novija istraživanja pokazuju da umerena konzumacija kafe ne dehidrira organizam. Kofein ima blago diuretsko dejstvo, ali telo se brzo prilagođava kod redovnih konzumatora. Dakle, kafa može biti deo ukupnog dnevnog unosa tečnosti, ali naravno, voda ostaje osnovni izvor hidratacije.