Biblos Ka celovitom umu cene

Ivan V. Kirejevski (18061856) veoma je značajan ruski mislilac. Bavio se i čisto književnim radom, a i takozvanom filosofskom književnom kritikom, ali je poznatiji kao jedan od utemeljivača slovenofilstva. Filosofski je, međutim, najzanimljivija njegova koncepcija celovitog uma, utemeljena na svetootačkoj tradiciji vizantijskog Istoka, ali istovremeno otvorena i za misaona postignuća Zapada. Filosofska misao Kirejevskog na izvestan je način imala programski karakter za onu rusku misao koja sebe razumeva kao samosvojnu, specifično rusku, i koja je posredstvom Solovjova u punom sjaju zablistala u ruskoj filosofskoj renesansi početkom XX veka. Sada, na početku XXI veka, u Rusiji su se ponovo rasplamsale rasprave o samosvojnosti ruske filosofije, o mogućnosti produktivnog nastavljanja pravoslavnovizantijskoruskog misaonog opita i javljaju se glasovi (Sergej S. Horuži, 19412020) spremni da dalje razvijaju ovu liniju. Tako se ponovo aktuelizuje misao Kirejevskog, pogotovo što u njegovim tekstovima možemo naći i reči opreza prema radikalnoj varijanti ovog projekta koja bi išla na zatvaranje u odnosu na Zapad.

U ovoj knjizi sabrani su važniji filosofski spisi Kirejevskog. Posle boravka u Evropi i slušanja Hegelovih i Šelingovih predavanja, Kirejevski piše članak Devetnaesti vek (1832), u kojem je izrazio najviše razumevanja i naklonosti prema Zapadu. Posle ženidbe (1834), međutim, sledi okretanje pravoslavlju (Istorija obraćenja Ivana Vasiljeviča) i razvijanje ideja slovenofilstva (Odgovor A. S. Homjakovu, 1839; Moskovskim prijateljima, 1847). Svoju filosofski središnju koncepciju celovitog uma razvija u tekstu O neophodnosti i mogućnosti novih načela za filosofiju (1856), koji je trebalo da posluži kao uvod u knjigu o toj temi. Iznenadna smrt od kolere sprečila ga je u toj zamisli: sačuvane su samo pripremne beleške za planiranu knjigu (Odlomci, 1857).

Od filosofski relevantnih radova Kirejevskog u naš izbor nisu ušli: dva obimna članka (Pregled savremenog stanja književnosti, 1845. zanimljiv zbog ideje slovenofilstva; O karakteru prosvećenosti Evrope i o njenom odnosu prema prosvećenosti Rusije, 1852, gde iznosi koncept celovitog uma), dva kratka prikaza (Opit filosofske nauke F. Nadeždina, 1845; Paskalova dela u izdanju Kuzena, 1845) i izveštaj o izvesnom Šelingovom predavanju (Šelingov govor, 1845). U prevedenim tekstovima, međutim, ne samo da su sadržane osnovne filosofske ideje Kirejevskog, već je uočljiva i njihova evolucija od zapadnjaštva, preko slovenofilstva ka koncepciji celovitog uma.

U Dodatku smo preveli svedočenje Natalije P. Kirejevske (18091900), supruge Ivana Kirejevskog, Istorija obraćenja Ivana Vasiljeviča, koje je zabeležio Aleksandar I. Košeljov, kao i članak Alekseja S. Homjakova (18041860) Povodom Odlomaka nađenih u hartijama I. V. Kirejevskog, prvi put objavljenog 1857. godine.

Ilija Marić