Logos Vladimir Kazakov - U čast vremena cene

„U čast vremena" je knjiga rane proze Vladimira Vasiljeviča Kazakova (19381988), napisane od 1971. do 1973. godine. Izbor je načinjen od ranije neprevođenih proznih tekstova koje je sam autor u sebi svojstvenom maniru grupisao u tri knjige ,,Nezarasli raj“, „Nastavak vazduha" i “U čast vremena”. One nisu bile izdate za piščevog života, već dosta kasnije, a i to tek delimično, mahom u okviru publikacija moskovske izdavačke kuće Gileja ,,Neizdata dela“ (2003) i „Madlon” (2012). Pojedini tekstovi objavljeni su samo na stranicama časopisa “Volga” (,,Ćutanje“, „Primer proze“ iz knjige „Nezarasli raj“ i „Nastavak vazduha“, „Red na nemost“, „Teorija proze” iz knjige ,,Nastavak vazduha”), te je ovo izdanje zapravo dugoočekivan povratak prvobitnom autorovom planu. U ovom izboru prvi put u svetu se štampaju dva teksta iz knjige ,,Nastavak vazduha” – “Mrvice“ i „Skamenjenost“. Naizgled paradoksalan, ovakav put do čitaoca gotovo da je tipičan za Kazakovljeva dela, ako uzmemo u obzir da su i njegove prve knjige ugledale svetlost dana u prevodnim izdanjima Petera Urbana, uređenim za nemačku čitalačku publiku.

(…)

Knjiga je ponela naziv romana Vladimira Kazakova, budući da se njime direktno upućuje na jednu od najvažnijih tema u piščevom stvaralaštvu – temu vremena. Vreme je takođe, pored pesničke reči, ključna spoznajna kategorija, pomoću koje Kazakov pokušava da dokuči razlomljeni, raspodobljeni svet i sopstveno izopšteno postojanje u njemu. O srži autorove poetike svedoče i nazivi drugih dveju knjiga, jer Kazakov sam akt pisanja, samo stvaranje poima kao „nastavljanje vazduha”, što će reći, kao jedinstven način da se nastavi život – mogućnost spasenja, ali taj „životproza“ nije ništa drugo do raj koji krvari bez prestanka, rajrana. Zato su i zbilja ove knjige, njeni junaci, njihovi razgovori smešteni u ambivalentan prostor što se neprestano razmiče, negde između života i smrti, svetlosti i tame, reči i ćutanja.

Vasilisa Šljivar