Za učenje, u većini slučajeva nema smisla kupiti skupi laptop sa najmoćnijim procesorom ili desetinama gigabajta RAM-a. Ali prevelika ušteda može izazvati suprotni efekat - najjeftinija oprema ne ispunjava uvek očekivanja.
Laptopovi za školu bi trebalo da deluju kao neka vrsta radne sveske. Ne trebaju da budu mnogo teški, tako da ih je lako nositi sa sobom, a istovremeno moraju biti izdržljivi. Treba da rade tiho da ne biste ometali druge.
Jeftiniji modeli laptopova za školu obično imaju Intel Celeron procesor - smatra se manje moćnim od Core, pa čak i Pentiuma. Ali Celeron je mnogo jeftiniji.
Minimum koji je dovoljan za učenike i studente koji rade sa jednostavnim programima i nekoliko sajtova u pretraživaču je 2 GB. Ali ako je brzina važna, želite da otvorite više kartica i aplikacija u isto vreme, biće vam potrebno 4 GB RAM-a.
Najudobniji su laptopovi srednje veličine - sa dijagonalom od 13-15 inča. Ali ako želite da laptop nosite u običnoj tašni, možete pogledati minijaturnije modele. Njihov nedostatak je što nije tako zgodno raditi sa dokumentima na malom ekranu, a prednost što zauzimaju minimum prostora i laki su.
Takođe, za male laptopove dovoljna je niža rezolucija ekrana, na primer 1366 × 768 umesto 1920 × 1080. Pored toga, rezolucija u velikoj meri utiče na cenu - ako malo žrtvujete ovaj indikator, možete mnogo uštedeti.
Što se tiče matrice, boje TN-a nisu tako dobre kao kod IPS-a. Ali za budžetski laptop, koji se kupuje prvenstveno za učenje, a ne za igrice, sasvim su prihvatljive.
Bolje je izabrati laptopove bez hard diska, već sa SSD-om - SSD uređajem ili eMMC uređajem integrisanim u matičnu ploču. Manje su težine, brže se pune i manje su osetljivi na potrese. SSD ima veću brzinu i performanse, ali laptopovi sa eMMC drajvom su jeftiniji. Optimalno je da memorija ima kapacitet od 128 GB. Alternativa je 64 GB plus slot za dodavanje.
Dobri laptopovi za školu treba da traju najmanje 4 sata bez punjenja. Naravno, 8-9 sati je bolje. Ali u ekstremnim slučajevima, možete poneti punjač sa sobom.
