Banatski kulturni centar Miloš Crnjanski - O Banatu i o Banaćanima cene

Crnjanski je bio moja opsesija, gotovo čitavog života...

U Zrenjaninu je 1989. godine štampana knjiga Miloša Crnjanskog O Banatu i o Banaćanima. U izdanju Književne zajednice Novog Sada. Po izlasku knjige uvideo sam da tu nisu sakupljeni svi tekstovi Crnjanskoga o Banatu i o Banaćanima, da ima propusta, te sam to i rekao Stojanu Trećakovu. Prošle su godine dok on nije priredio drugo izdanje, dopunjeno (1995). Sva sreća da sam rukopis nekako sačuvao.

(...)

Ali, pored svih mogućih tema, interesovanja, zapažanja, kraćih i dužih beleški, rasprava, članaka u novinama i časopisima, o Banatu i Milošu Crnjanskom, ništa.

Tu su i Crnjanski i Toskana, London, biljke u njegovim tekstovima, Crnjanski i diplomatija, Crnjanski o politici, rasprave o pojedinim njegovim knjigama, ili temama, prigodni tekstovi, susreti, razgovori, sećanja, teorijska i istorijskoknjiževna i književnoistorijska objašnjenja, portreti, odnosi Crnjanskoga s pojedinim ličnostima, sve, ali o našem Pesniku i Banatu ništa.

Kao da je Banat, kada je u pitanju Crnjanski, i namerno prećutkivan. Koliko je opasan Crnjanski, toliko i njegov Banat... Ili je i Banat, koliko i Crnjanski, smišljeno potcenjivan. Verujem da nije. Ali, zar ne liči?

(...)

Kda sm pregledao sve što mi je na raspolaganju, a na kraju i zapisi o tekstovima Crnjanskog o Banatu (ono što nije ušlo u knjigu O Banatu i o Banaćanima), portreti Banaćana, odlomci iz dela, Dnevnik o Čarnojeviću, gde je topografija banatska... sva njegova dela, tolike knjige o tome, užasnem se. Propao sam u ambis u kojem se gomilaju činjenice, istorija, bez reda, sve ti je potrebno, od te množine ne možeš više da se makneš, sav sam zabetoniran.

Onda sam prestao da čitam knjige o Crnjanskom i da zalud tražim šta je o njemu i Banatu negde nešto napisano. Odjednom sam se prezasitio.

Samo sam zaključio:

Miloš Crnjanski je najveći srpski pisac dvadesetog veka, Banaćanin.

(2015), Milorad Grujić, Iz Pogovora