Sladoled može biti zdravo jelo ako je napravljen od pravih sastojaka. Izbegavajte sladoled sa guar gumom ili natrijum karboksimetilcelulozom - to su zgušnjivači koji zamenjuju mleko. Pravi sladoled sadrži mleko, koje je izvor kalcijuma, i jaja - riznicu hranljivih materija.
Sladoled se razlikuje jedan od drugog u smislu kalorijske vrednosti - 100g sladoleda od čokolade iznosi oko 200 kcal, dok 100g voćnog sladoleda od jagode ima oko 80 kcal. Ako vam je stalo do linije, pojedite jednu kuglu sladoleda iz zadovoljstva, čokoladmi sladoled tretirajte više kao užinu, dok voćni sladoled može biti lagana užina.
Postoje razne vrste sladoleda:
Čokoladni sladoled - što više kakaa sadrži, odnosno što je tamniji, to je bolji; jer je bogatiji antioksidansima koji smanjuju proces starenja i imaju antikancerogena svojstva.
Sladoled od vanile – obično se pravi od mleka, jaja, prave vanile i šećera; može biti povremena alternativa jogurtu ili kefiru.
Voćni sladoled - ima manje kalorija od čokoladnog sladoleda. Voćni šerbeti su najmanje kalorični, ali imaju najmanju nutritivnu vrednost (nedostatak kalcijuma i vitamina rastvorljivih u mastima). Voćni sladoled od mleka/jogurta i voća (kao što su borovnice, trešnje) su najzdraviji.
Šareni sladoledi - puni su veštačkih aroma i boja i ne bi trebalo da budu deo redovne ishrane, mada su oni najrasprostranjeniji.
