Karpos Henri Miler - Prvi utisci o Grčkoj cene

Prvi utisci o Grčkoj su nastali tokom boravka Henrija Milera u Grčkoj 1939. godine. Reč je o dugačkom pismu, ili bolje rečeno spisu, koje je napisao i ostavio grčkom pesniku i potonjem nobelovcu Jorgosu Seferisu (19001971) a koji je njegova udovica Maro Seferijadis objavila nakon pesnikove smrti. To je ujedno i spis u kom je začet Kolos iz Marusija, putopisno delo koje će Miler napisati godinu dana kasnije, po povratku u Njujork. Spontani i meditativni u isti mah, bogati idejama i zapažanjima koja razgaljuju duh, Prvi utisci o Grčkoj nisu izgubili književnu draž, a mnogi kritički uvidi o modernom životu i očekivanju od njega, i dalje su, nažalost, aktuelni.

Putovanje u Grčku krajem 1939, dok se Evropa pripremala za rat, savršeno je okončanje Henri Milerovog umetničkog i ljudskog sazrevanja od njegovog dolaska u Pariz, devet godina ranije. Sad se oko njega sve razdesilo. Svi iz njegovog kruga u Parizu bili su u pokretu i Miler je popakovao ono malo svojih stvari, a nekoliko rukopisa ostavio kod svog izdavača u Parizu. Putovanje u Grčku bilo je jedno od onih bezmalo božanskih uplitanja kakvih je u njegovom životu bilo i suviše malo. On je to doživeo kao putovanje u neki tajanstveni preindustrijski svet relativno nezahvaćen razaranjima što ih izazivaju kapitalizam i industrijalizacija, svet u kom ga očekuju ogromna iskustva. Tako je, naime, predstavio svoje kretanje kad je u januaru 1940. počeo da gradi mit o sopstvenom duhovnom buđenju kao delu kakve sveobuhvatne, bezmalo kosmičke drame.

To se putovanje može opisati kao kretanje kroz tri nivoa. Najudaljeniji sloj sastoji se od zapadne Evrope koja je pred ratom, i u kojoj Francusku sad neposredno ugrožava nacistička Nemačka, a cela se Evropa suočava s totalnim sukobom. To je ona eshatološka noćna mora koju je oduvek predviđao. U pozadini leže SAD koje je već napustio a koje su, kao i Evropa, pred krizom. Materijalistički i racionalni poredak na ivici je sloma kroz čitav taj, najudaljeniji sloj, i snage smrti su nadvladale. Naredni nivo putovanja jeste Grčka u konkretnom obliku. Stvarna Grčka nije dokraja idilična; na nekoliko mesta gradovi su grozni, a ljudi glupavi (po pravilu oni koje je iskvario boravak u SAD), dok grčka priroda ume da bude surova, pa i ubitačna. Najvažnije je, međutim, to što Miler u Grčkoj nalazi i jednu srećno zaostalu zemlju, stanovništvo koje je sačuvalo nepomućenu životnu radost i jednostavne stvari, ljude s kojima može odmah da saobraća, a tu upoznaje prirodu i mnogobrojna sveta mesta koja u srećnim trenucima mogu odvesti ključnim vizionarskim iskustvima. Ovo vodi trećem i presudnom nivou: mitskoj Grčkoj, s njenim antičkim svetim lokalitetima, nivou koji će biti osnova za vrhunac njegovog kosmološkog putovanja. Taj mitski sloj nastanjen je mnogobrojnim, posebno pronicljivim ljudima koji će mu biti vodiči kako u spoljnim, tako i u unutrašnjim putovanjima.

Putovanje u Grčku, Fin Jensen