Kuhinjska so je osnovni izvor natrijuma u ​​našoj ishrani. Njen glavni sastojak je natrijum hlorid (NaCl), koji se koristi kao konzervans i začin. So takođe može da sadrži male količine jedinjenja joda. So kao i ulje, brašno i šećer spada u red osnovnih namirnica koje se nalaze u svakoj srpskoj kuhinji.

Natrijum koji dolazi iz kuhinjske soli ima mnoge važne funkcije u telu. Zajedno sa kalijumom reguliše osmotski pritisak krvi. Štaviše, pomaže u održavanju odgovarajuće ekscitabilnosti nervnih i mišićnih ćelija. Nasuprot tome, jod, koji se nalazi samo u određenim vrstama soli, koristi se za proizvodnju hormona štitne žlezde, koji su neophodni za pravilno funkcionisanje nervnog sistema. 

Suprotno uvreženom mišljenju da je so u ishrani loša stvar, ne treba je se potpuno odreći, kako se ne bi izložili nedostatku mikronutrijenata neophodnih za pravilno funkcionisanje organizma. 

Međutim, premalo snabdevanje natrijumom je praktično nemoguće, jer se so nalazi u gotovo svim gotovim prehrambenim proizvodima. Koristi se u ogromnim količinama za izradu narezaka, prerađenog mesa i sireva. To je zato što, kao odličan konzervans, produžava svežinu namirnica. So se takođe nalazi u visoko prerađenoj hrani (npr. supe i sosovi u prahu), konzervisanoj hrani, kiselim krastavcima i grickalicama. 

Treba zapamtiti da je dnevna norma unosa soli kod odrasle osobe 5 g soli, 2 g natrijum hlorida. Kod zdravih ljudi ova doza ne izaziva nikakve neželjene posledice. 

U prodavnicama prehrambenih proizvoda možete pronaći, između ostalog, morsku, okeansku, himalajsku, tibetansku so i mnoge druge vrste. Razlikuju se po prisustvu različitih primesa u sastavu, što može uticati na boju kristala. Na primer, himalajska so sadrži oksid gvožđa koji daje svetlo roze boju. Uprkos ovoj varijaciji, svaka so sadrži više od 95 procenata natrijum hlorida. Dakle, nemoguće je govoriti o više i manje zdravim sortama kuhinjske soli. Takođe, za sitnjenje soli možete koristiti električne mlinove za so i biber.