Konjak je nastao u 18. veku, i to, verovali ili ne , sasvim slučajno. Fransucki vinari stvorili su ovaj čuveni alkoholni napitak pokušavajući da destilacijom spasu vino koje se već nalazilo u buradima. Upravo to što je vino dugo odstojalo dalo je ovom piću specifičan miris i ukus, jer je dodatnim alkoholnim zrenjem postignut šmek dimljenog drveta ili brendewin, kako se još inaziva širom sveta. Ime potiče od Francuskog grada Congnaca, a pravi se upravo od najkvalitetnijih vrsta grožđa koje raste na njegovim plantažama. Još davne 1909 godine je ustanovljeno pravilo da se konjak može praviti iskuljučivo na teritoriji ovog grada, a nastajaoje samo od vrste grožđa Juni Blan, ili kombinacije 3 sorte grožđa.
Za razliku od drugih alkoholnih pića, kada je u pitanju konjak proces pravljenja podrazumeva dve dugotrajne destilacije, koje moraju biti obavljene isključivo u bakarnim posudama, tokom kojih se prvo grožđe pretvara u vino, a potom vino u konjak, čemu prethodi proces sazrevanja u hrastovim buradima sa širokim dnom. Tu nije kraj procesa, jer će za flaširanje biti spreman nakon minimum dve i po godine, dok u nekim slučajevima može stajati i nekoliko decenija čime postaje prestižni konjak, na osnovu čega se formira i njegova cena. Što duže stoji, to mu ukus postaje sve bolji. Da bi moglo da se nazove konjak, piće mora sadržati 53 procenta alkohola, a servira se isključivo na sobnoj temperaturi, bez dodatka leda ili vode. Pije se iz čaša sa širokim dnom, kako bi toplota ruke pomogla da se dodatno oslobode ukus i miris.
