Razni spoljašnji uticaji mogu dovesti do iritacije oka, što rezultira crvenilom i svrabom. Kapi za oči sadrže sastojke koji eliminišu suvoću očiju, podržavaju procese regeneracije rožnjače i štite delikatnu površinu očne jabučice.
Preterano suve oči mogu biti problem za sve ljude koji naprežu oči na poslu ili u slobodno vreme. Rizik se odnosi uglavnom na ljude koji provode mnogo vremena ispred računara. Plavo svetlo koje emituje ekran napreže oči i može dovesti do njihovog sušenja.
Previše suv vazduh takođe negativno utiče na suzni film, koji je dizajniran da zaštiti oči. Klimatizovane kancelarije i prevozna sredstva, kao i jako zagrejane prostorije nisu saveznici dobrog vida. Ljudi koji dugo borave u takvim uslovima, pored zaštite očiju kapima, treba da pokušaju da nabave i prečišćivač vazduha. Pored toga, treba izbegavati zadimljena mesta, jer dim cigareta povećava isparavanje suznog filma.
Kapi za oči su dobro rešenje za osobe čiji je vid umoran nakon višesatnog napora, poput vožnje automobila (intenzivno gledanje i zaslepljivanje svetla drugih vozila), ili premalo sna. Takođe su nezamenljiva za one koji pate od stanja koje se zove sindrom suvog oka.
Sindrom suvog oka je stanje koje nastaje usled nepravilnog podmazivanja površine oka suznim filmom. Bolest je česta i zahvata 11-17% populacije. Stanje može biti veoma problematično i dovesti do hronične upale vežnjače. Ljudi koji pate od sindroma suvog oka često se žale na peckanje, kao i na osećaj suvoće ispod očnih kapaka.
Sindrom suvog oka često pogađa starije osobe, posebno žene tokom menopauze. Može se javiti kao rezultat autoimunih (npr. Sjogrenov sindrom, skleroderma, artritis, sistemski eritematozni lupus), neuroloških (npr. Parkinsonova bolest) ili dermatoloških bolesti (npr. rozacea, bulozni pemfigoid). Dešava se da se poremećaji hidratacije očne površine javljaju nakon procedura (npr. laserska korekcija vida) i kao nuspojava upotrebe određenih lekova (uključujući antihistaminike, antiaritmike, antimigrene, antidepresive, lekove za snižavanje krvnog pritiska, kontraceptive), kao i kod pušača.
Sindrom suvog oka je neizlečiv. Međutim, njegovi simptomi se mogu efikasno ublažiti. Pre svega, trebalo bi da izbegavate zadimljena mesta i da obezbedite da su prostorije pravilno provetrene, posebno ako imaju klima-uređaj ili grejanje. Kada izlazite napolje po jakom mrazu ili jakom vetru, preporučuje se nošenje naočara. Ljudi koji rade ispred računara treba da postavljaju ekran 10-20 stepeni ispod nivoa očiju.
Ublažavanje simptoma sindroma suvog oka donosi upotreba kapi za oči koje vlaže rožnjaču i vežnjaču, odnosno tzv. veštačkih suza. Vredi ih koristiti pre izlaganja iritantnim faktorima (na primer, vetar, mraz, suv vazduh). Takođe može biti od pomoći korišćenje gela za oči pre spavanja, koji stvara zaštitni sloj.
Prvi kriterijum pri izboru hidratantnih kapi za oči treba da bude učestalost njihove upotrebe. Ljudi koji imaju potrebu da ih stalno koriste, npr. zbog sindroma suvog oka, mogu se odlučiti za proizvod za višekratnu upotrebu. Međutim, ako se koriste samo povremeno, npr. tokom duže vožnje ili jakog mraza, može biti korisnije izabrati sredstvo u ampulama. Preparati za oči obično imaju kratak rok trajanja nakon otvaranja, tako da će doze za jednokratnu upotrebu u ovom slučaju bolje delovati.
Ljudi koji imaju osetljive oči i skloni su alergijskim reakcijama treba da izaberu preparat bez konzervansa. Takve kapi se preporučuju i osobama koje nose kontaktna sočiva, jer supstance koje produžavaju rok trajanja mogu da ih oštete.
U slučaju sindroma suvog oka ili jakog osećaja suvoće, delovaće gelovi za oči, koji štite površinu očne jabučice duže od kapi. Međutim, treba imati na umu da mogu izazvati privremeno pogoršanje vidne oštrine, pa se preporučuje da ih koristite noću.
