Gazirani sokovi

Često postavljana pitanja

Da li gazirani sokovi pomažu kod varenja?

Neki ljudi veruju da gazirani sokovi (posebno tonik voda ili blago gazirana voda sa limunom) mogu privremeno pomoći kod nadutosti ili osećaja „punog“ stomaka, ali šećerni i kofeinski gazirani sokovi mogu iritirati želudac, izazvati refluks i dodatno otežati varenje. Gaziranost sama po sebi izaziva gasove, što kod osetljivih osoba pogoršava nadimanje. Ako tražite pomoć za probavu, blago gazirana voda bez dodataka je bolji izbor od zaslađenih gaziranih napitaka.

Da li gazirani sokovi izazivaju zavisnost?

Mogu, posebno oni koji sadrže kofein i visok nivo šećera. Kombinacija ovih sastojaka stimuliše centar za nagrađivanje u mozgu, što može dovesti do psihološke zavisnosti – osoba se navikne na ukus, efekat osveženja ili energiju koju dobije nakon konzumacije. To najčešće prate i fizičke navike – redovno konzumiranje uz obrok ili kao „nagradu“. Simptomi naglog prestanka mogu uključivati blagu glavobolju, razdražljivost ili žudnju za slatkim. Ova zavisnost nije jaka kao kod kofeina iz kafe, ali može biti problem ako se razvije u svakodnevnu rutinu.

Da li su „zero“ i „light“ verzije gaziranih sokova zdravije?

„Zero“ ili „light“ gazirani sokovi sadrže malo ili nimalo šećera i koriste veštačke ili prirodne zaslađivače (aspartam, sukralozu, steviu). Prednosti: manje kalorija, manji uticaj na šećer u krvi i predstavljaju bolji izbor za osobe koje paze na težinu ili imaju dijabetes. Međutim, postoje rasprave o dugoročnom uticaju zaslađivača na mikrobiotu creva, apetit i metabolizam. I dalje se preporučuje umerenost, iako su ovi napici bolji od klasičnih verzija sa šećerom.

Da li gazirani sokovi štete zdravlju?

Ako se konzumiraju u velikim količinama – da, gazirani sokovi mogu negativno uticati na zdravlje, jer sadrže velike količine šećera – prosečna limenka (330 ml) ima 30–40 g šećera, što premašuje preporučeni dnevni unos. Doprinose gojenju, insulinskoj rezistenciji i riziku od dijabetesa tipa 2. Njihova kisela pH vrednost može doprineti oštećenju zubne gleđi i kod nekih ljudi izazivaju nadimanje i gasove. S vremena na vreme umerena konzumacija nije problematična, ali redovno konzumiranje gaziranih napitaka (naročito uz obroke) nije preporučljivo.

Da li gazirani sokovi uzrokuju gubitak kalcijuma iz kostiju?

Postoji teorija da fosforna kiselina, prisutna u mnogim gaziranim napicima (posebno koka koli), može narušiti ravnotežu kalcijuma u organizmu. Neki istraživači povezuju prekomerno konzumiranje gaziranih napitaka sa smanjenom gustinom kostiju, ali ne direktno zbog fosfora, već zato što se umesto mleka i zdravih pića pije gazirani sok. Dakle, nije sam napitak direktan uzrok, već posledica lošeg izbora pića i ishrane. Umeren unos ne bi trebalo da ima značajan efekat ako se unosi dovoljno kalcijuma i vitamina D.