Gazirani sokovi

Postoji teorija da fosforna kiselina, prisutna u mnogim gaziranim napicima (posebno koka koli), može narušiti ravnotežu kalcijuma u organizmu. Neki istraživači povezuju prekomerno konzumiranje gaziranih napitaka sa smanjenom gustinom kostiju, ali ne direktno zbog fosfora, već zato što se umesto mleka i zdravih pića pije gazirani sok. Dakle, nije sam napitak direktan uzrok, već posledica lošeg izbora pića i ishrane. Umeren unos ne bi trebalo da ima značajan efekat ako se unosi dovoljno kalcijuma i vitamina D.

Mogu, posebno oni koji sadrže kofein i visok nivo šećera. Kombinacija ovih sastojaka stimuliše centar za nagrađivanje u mozgu, što može dovesti do psihološke zavisnosti – osoba se navikne na ukus, efekat osveženja ili energiju koju dobije nakon konzumacije. To najčešće prate i fizičke navike – redovno konzumiranje uz obrok ili kao „nagradu“. Simptomi naglog prestanka mogu uključivati blagu glavobolju, razdražljivost ili žudnju za slatkim. Ova zavisnost nije jaka kao kod kofeina iz kafe, ali može biti problem ako se razvije u svakodnevnu rutinu.

„Zero“ ili „light“ gazirani sokovi sadrže malo ili nimalo šećera i koriste veštačke ili prirodne zaslađivače (aspartam, sukralozu, steviu). Prednosti: manje kalorija, manji uticaj na šećer u krvi i predstavljaju bolji izbor za osobe koje paze na težinu ili imaju dijabetes. Međutim, postoje rasprave o dugoročnom uticaju zaslađivača na mikrobiotu creva, apetit i metabolizam. I dalje se preporučuje umerenost, iako su ovi napici bolji od klasičnih verzija sa šećerom.