Neki se kunu u mast za zagrevanje za bolne mišiće. Ostali stavljaju flaster za zagrevanje na napeti vrat. Ali kako tačno zagrevajuće masti i flasteri zapravo pomažu kod bolova?
Da biste razumeli efekat zagrevajućih masti i flastera, trebalo bi da znate kako nastaje bol: signal bola se prenosi u mozak preko nervnih vlakana. Mozak kategorizuje bol i šalje informacije nazad u područje bola. Ovo je važno za našu reakciju, koja izgleda drugačije u zavisnosti od traume.
Kada utrljate mast za zagrevanje, stavite flaster ili termofor, toplota koju osećate na koži prodire manje-više duboko u mišićne slojeve. Krvni sudovi se šire, omogućavajući više krvi da teče kroz zahvaćeno područje.
U idealnom slučaju, osećate toplotu tako intenzivno da je bol skoro prikriven. Mehanički stimulus (kroz trljanje) i termalni stimulus su u vašoj percepciji jači od stimulusa bola. Ovaj mehanizam se naziva „teorija kapije kontrole bola“ i jedan je od pozitivnih efekata primene toplote. Ali to može imati i drugi, dugoročni efekat: pošto sada manje osećate bol, možete ponovo da se krećete bolje i zauzmete drugačiji položaj.
Toplota se posebno preporučuje za:
• Bol u mišićima - napetost u vratu ili ramenu.
• Hronični bol koji traje mesecima - bol u leđima ili zglobovima.
• Površinski bol - uganuće prsta koji još uvek boli nedeljama nakon traume.
Važno je da osećate toplotu jasno i što je duže moguće. Neke masti deluju bolje ako ih dobro utrljate, druge morate samo kratko da primenite. Međutim, uvek je preporučljivo češće mazati nego nanositi mnogo masti odjednom.
U slučaju akutnog, veoma jakog bola, primena toplote nema smisla. Kao kada opečete ruku ili slomite kost. Ovde se dešava prirodna inflamatorna reakcija. Krvni sudovi se šire i tkivo automatski postaje toplije. Ne treba ga dodatno zagrevati spolja već hladiti.