Računarske komponente su zbirni naziv za sve delove (komponente) na računaru. Prvobitno se engleski izraz „hardver“ odnosio na računarski hardver, ali se sada koristi i kao termin za sve fizičke komponente elektronskih uređaja. Softver se generalno smatra ekvivalentom računarskog hardvera i odnosi se na sve oblike izvršnih digitalnih podataka na računaru. Računarske komponente se stalno razvijaju, postaju sve efikasnije i efektivnije sa svakom generacijom.

Kod procesora, povećanje performansi je jednako primetno od generacije do generacije, kao i kod grafičkih kartica i drugih delova računara. Zbog toga ima smisla redovno ažurirati računarske komponente novim hardverom ili potpuno ih rekonstruisati. Međutim, to nije samo zbog povećanja performansi računarskih komponenti, već i zbog sve većih zahteva.

Pregled pojedinačnih komponenti računara

Računarski sistem se sastoji od najmanje šest komponenti, od kojih sve doprinose ukupnim performansama računara. Ako pojedinačne komponente prave preveliku razliku u performansama, spore računarske komponente mogu usporiti performanse brzih računarskih delova. Najvažniji elementi računarskog sistema su: 

Procesor
Grafička kartica
Matična ploča
RAM memorija
Hard diskovi

Procesor je element računara koji kao centralna procesorska jedinica (CPU) određuje brzinu rada računara. CPU isporučuje podatke hardveru i deluje kao interfejs za pojedinačne komponente računarskog sistema. Neki procesori imaju integrisanu grafičku jedinicu (iGPU), tako da računarima sa ovim procesorom nije potrebna grafička kartica. Najvažnije karakteristike procesora su brzina takta i broj računarskih jezgara. Procesori koji se obično koriste u gejmerskim računarima dolaze iz Intelove Core serije ili AMD-ove Ryzen linije.

Grafička kartica je najvažniji deo hardvera za gejmere. Jedinica za grafičku obradu (GPU) je odgovorna za grafičko računarstvo na računarima. Grafička kartica visokih performansi je od velike važnosti za gejmere. Osim za izračunavanje piksela, grafičke kartice u igricama su delimično odgovorne i za računarsku fiziku, a profesionalne grafičke kartice omogućavaju važne računarske procese u oblasti veštačke inteligencije (AI) i video renderovanja. Popularne linije grafičkih kartica za igre uključuju GeForce RTX seriju od nVIDIA i Radeon RX modele iz AMD-a.

Pojedinačne komponente računara su instalirane na matičnoj ploči.

Matična ploča ima prostor za procesor, DIMM slotove za RAM i PCIe slot za grafičku karticu. HDD i SSD diskovi su povezani preko SATA ili direktno na matičnu ploču preko M.2 slota. Matične ploče su dostupne u različitim veličinama (faktor oblika) i sa različitim funkcijama. Čipset je kontrolna komponenta matične ploče i mora biti kompatibilan sa procesorom.

Radna memorija (Random-Access Memory (skraćeno RAM) privremeno skladišti podatke koji su računaru potrebni za obavljanje najnovijih računarskih operacija. Najvažniji parametri RAM memorije su veličina memorije, brzina takta i CL latencija. RAM kapacitet predstavlja količinu dostupne memorije.

Hard diskovi (HDD: Hard Disk Drive) i SSD diskovi (Solid State Drives) su kombinovani kao uređaji za skladištenje podataka. Hard diskovi nude velike kapacitete po niskoj ceni, ali sa relativno dugim vremenom pristupa sačuvanim podacima. To su magnetni nosači podataka na kojima se podaci čuvaju pomoću rotirajućih ploča. SSD diskovi nemaju pokretne delove i stoga su tiši od HDD-a, ali su nešto skuplji. I HDD i konvencionalni SSD diskovi su povezani na matičnu ploču preko SATA kabla. Postavljanjem M.2 slota direktno na matičnu ploču, kabl više nije potreban, a zahvaljujući NVMe protokolu, PCIe/M SSD.2 se može povezati preko PCIe trake, što mu daje ogromnu prednost u brzini u odnosu na SATA.