Talija izdavaštvo Bertrandon de La Brokijer - Putovanje preko mora kroz Palestinu, Malu Aziju, Srbiju i Francusku 1432. godine cene

"Putopisu B. de la Brokijera mogle bi se, sa današnje tačke gledišta, staviti mnoge primedbe. Bertrandon je na tome putovanju upravljao svoj pogled prvenstveno na crkve i manastire, na vladare i dvorane, na život i razonode plemstva, na vojsku i njenu opremu. Ako se kadgod i osvrnuo na radnog čoveka, to je obično bilo uzgredno i slučajno. Pored toga, u njegovom delu ima i dosta netačnosti, istina mahom onda kad je što zabeležio po pričanju drugih. Ali prilikom ocenjivanja njegovog rukopisa ne sme se gubiti iz vida da je on živeo u prvoj polovini HV veka, kad je feudalstvo po mnogim zemljama još bilo u punom jeku i kad je hrišćanska crkva bila svemoćna, da je bio plemić i dvoranin i da su i njegovo putovanje i njegov putopis imali jasno određeni cilj. A kad se pođe od tih činjenica i kad se njegov putopis uporedi sa delima njegovih savremenika, mora se priznati da je on daleko življi i zanimljiviji od svih njih. Sem toga, Bertrandonov sud je obično veoma precizan. Kod njena nema ni one verske zagriženosti kojom se odlikuju skoro sva dela iz toga doba, mada se i kod njega oseća da je ponekad možda prestrog, ponekad uzdržljiv, a ponekad, kad su u pitanju prijatelji njegova gospodara, i suviše laskav. Savremena nauka ga priznaje za najznačajnijeg putopisca svoga doba i gleda na njegovo delo kao na dragocen izvor za poznavanje političkih prilika u celoj tadanjoj Evropi, na Bliskom Istoku i, naročito, na Balkanskom poluostrvu.
Pri svem tom, njegov rukopis je ostao gotovo nepoznat sve do pred kraj HVIII veka. Prvi ga je zapazio član francuskog instituta Legran dOsi, koji ga je, zajedno sa svojim uvodnim predavanjem, pročitao u institutu 1799. godine. Pet godina kasnije, Institut je objavio i Legranovo uvodno predavanje i Bertrandonovo Putovanje preko mora Međutim, u tome izdanju nije sačuvan Bertrandonov originalni tekst. Legran dOsi je u njemu ne samo modernizovao stil i jezik, već je ponekad i slobodno prepričavao Bertrandona, a negde je ispravljao čak i ono što je kod Bertrandona bilo tačno. Tako je ime Stalaća, koje je Bertrandon, prema turskom izvoru napisao Estelache, prepravio u Escalach, a Savu, čije je ime Bertrandon napisao pravilno, nazvao je Sanom.
Ubrzo posle ovoga prvog izđanja Bertrandonov rukopis je preveden na engleski, a polovinom XIX veka, njega su već koristili svi koji su se bavili istorijom onoga vremena u kojem je živeo Bertrandon. Jednovremeno sa tim, istoričari su sve više isticali želju da se upoznaju sa Bertrandonovim originalnim tekstom. Stoga je 1892. godine, član francuskog instituta Š. Šefer priredio novo izdanje sa originalnim tekstom na srednjovekovnom francuskom jeziku i svojim opširnim predgovorom, u kolekciji Zbirka putopisa i dokumenata za istoriju geografije od XIII do XIV veka.
Za nas delo B. de la Brokijera ima specijalan značaj. On je proputovao Malu Aziju, Carigrad, Tursku carevinu, Srbiju i Mađarsku na pet godina posle smrti despota Stevana Lazarevića, a šest godina pre prvog pada Srbije pod Turke, baš u ono vreme kad je despot Đurađ Branković ulagao svu svoju umešnost i sve svoje snage da sačuva srpsku državu od propasti. Bertrandon je lično video vizantijskog cara Jovana VIII, sultana Murata II, despota Đurđa, mađarskog palatina Nikolu II Garu i austrijskog vojvodu, kasnije nemačkog cara Albrehta II, prisustvovao je svečanom prijemu izaslanika milanskog vojvode na sultanovom dvoru u Jedrenu i razgovarao sa despotom Đurđem u njegovom letnjem dvorcu u Nekudimu. O svemu tome, kao i o pustoši koju su Turci svuda stvarali, o ruševinama gradova i porobljavanju hrišćana, on je izneo veoma zanimljive podatke, za koje mi možemo samo da žalimo što nisu opširniji. Stoga su njegov rukopis koristili, navodili ga i komentarisali, počev od Konstantina Jiričeka, svi istoričari koji su pisali o srpskoj državi, despotu Đurđu i balkanskim narodima u HV veku. Neki su ga, kao: Jovan Ristić, Petar Matković, Čedomilj Mijatović i Stojan Novaković delimično i prevodili ili prepričavali. Prva trojica su poznavali prvo izdanje Brokijerovog dela, a Stojan Novaković je raspolagao izdanjem koje je priredio Š. Šefer, sa kojeg je izvršen i ovaj prevod.
Prevodilac.
Sadržaj
O piscu i delu
Putovanje preko mora
I (Od Gana do Jafe)
II (Po Palestini i Siriji)
III (Preko Male Azije)
IV (Carigrad i Trakija)
V (Na dvoru Murata II)
VI (U Srbiji despota Đurđa)
VII (Turska vojska i turska ratna strategija)
VIII (Od Beograda do Francuske)"