Partenon Alpidio Alonso-Grau - Put u crveno drvo cene

Prepev sa španskog Silvija Monros Stojaković

Šta znači biti pesnik? Ima li to neko posebno značenje? Stvarno, šta je pesnik i ko to zaista jeste? Sami pesnici ne postavljaju sebi uvek takva pitanja. Oni jednostavno osećaju da im je njihovo pozvanje nekako prirođeno i da je još u detinjstvu (što uglavnom otkriju tek u zrelom dobu) u njima bilo drugačije viđenje stvarnosti u odnosu većine drugara iz škole i školskog dvorišta. Neki još tada, kao deca, pišu, neki sebe otkrivaju kao pesnika znatno kasnije, ili što bi rekao Huan Ramon Himenes, bude to fatum koji pesnika stiže, kadtad, jer drugo ne može ni biti. Ovo je upravo ono što najviše cenim kod pesnika Alpidija AlonsoGraua, porodičnog čoveka, inžinjera, političara, ministra i k tome građanina a i borca, i to, dakako, revolucionarnog, pa i sa ove strane stvarnosti. Sve je to usklađeno kod pesnika Alpidija. On oseća nezadrživu strast prema lirskom stvaralaštvu kojim će reč pretočiti u umetnost, kao poštovanje prema svakom od tih stvaralaca. Zanos poezijom je životna konstanta kod našeg pesnika.

U Putu u crveno drvo AlonsoGrau iznova dokazuje svoje pesničko umeće, što je inače dokazao već nizom objavljenih knjiga. Alpido je pesnik detalja, ritma reči koje trepere i unutar pesme…