Istorija snimanja zvuka puna je neočekivanih obrta. Od vremena prvih ploča na fonografu (cilindar prekriven limenom folijom) do pojave savremenih digitalnih metoda, mnogo toga se promenilo na ovom polju. Ipak, uprkos vrtoglavom napretku u tehnologiji snimanja i reprodukcije zvukova, ljubitelji muzike i dalje uživaju u slušanju LP ploča.
Rotirajuće ploče za snimanje zvuka su izum s kraja 19. veka. U početku su se pravile od ebonita ili šelaka i puštale su se pri 70–78 obrtaja u minuti. Tokom narednih decenija, tehnologija proizvodnje i reprodukcije ploča se mnogo promenila. Osnovni materijal postao je polivinilhlorid, poznatiji kao vinil. Pojavile su se ploče sa finim urezima. Vremenom su monofoni snimci skoro u potpunosti zamenjeni stereofonskim izdanjima.
Masovna proizvodnja učinila je vinilne ploče pristupačnim za gotovo sve ljubitelje muzike. Ljubitelji muzike su najradije kupovali longplej, odnosno LP ploče prečnika 30 cm. Dozvoljavali su distribuciju snimaka do oko 50 minuta. Gramofonska ploča se rotirala 33 1/3 puta u minuti. Na tzv "singlicama", odnosno pločama koji se vrte 45 puta u minuti, snimani su singlovi, pesme koje su najveći hitovi.
U svetu u kome je digitalna fotografija skoro u potpunosti istisnula fotografiju zasnovanu na fotoosetljivom filmu, a pronalazak kompjutera je doveo do praktičnog izumiranja pisaćih mašina, analogne vinil ploče su fenomen. Prvo su „preživele” uvođenje kompakt kaseta, a potom CD-ova.
Činilo se da je era ploča prošla, ali nakon skoro 20 godina popularnosti CD diskova, tržište je počelo da se vraća klasičnim singlovima i LP pločama. Interesovanje za gramofonske ploče proizilazi iz privrženosti tradiciji, kao i iz njihovog toplog, analognog zvuka, koji neki ljubitelji muzike preferiraju mnogo više od kristalnih, digitalno obrađenih zvukova.
Danas cene limitiranih, kolekcionarskih izdanja snimaka na vinilnim pločama mogu biti veoma visoke. Međutim, na tržištu postoje i korišćene, jeftine vinil ploče. Većina njih su izdanja iz 80-ih i 90-ih godina prošlog veka. Naći ćete ih u internet prodavnicama i vikend bazarima za kolekcionare. Zahvaljujući tome, ljubitelji muzike i dalje mogu da slušaju prelepe, analogne zvuke sa rotirajuće crne ploče koja tiho pucketa.
Postoji nekoliko vrsta ploča u pogledu sadržaja, uglavnom:
• LP - sadrži materijal koji se smatra muzičkim albumom pune dužine. 12-inčni diskovi, reprodukuju se pri 33 1/3 ili 45 o/min.
• EP - sadrži nekoliko pesama, ali nije album. Najčešće se izdaje na diskovima od 10 inča, koji se reprodukuju pri 45 obrtaja u minuti.
• Singlovi - obično sadrže dve pesme - glavnu i bonus, ili remiks glavne pesme. Obično se izdaju na diskovima od 7 inča, koji se reprodukuju pri 45 obrtaja u minuti.
