Pisma mladom igraču – Moris Bežar cene

PISMA MLADOM IGRAČU MORIS BEŽAR Edicija: Gnevnici Prevod: Goran Kostrović Format: A6 Povez: mek Broj strana: 54 Pismo: Latinica Jedan od najvećih koreografa prošlog veka sažeto otkriva, u pismima koja su pred vama, ključne tajne baletske umetnosti. Moris Bežar (1. januar 1927 22. novembar 2007) bio je francuski i švajcarski koreograf, svakako jedan od najznačajnijih u XX veku. Sin je filozofa Gastona Beržea. Osnivač je triju velikih baletskih trupa od kojih je najpoznatije i najuspešnije Bežar bale iz Lozane koje i danas deluje. O BARU, OGLEDALU I PODU MORIS BEŽAR Pogledaj, taj komad drveta od kojeg si upravo odvojio svoj stisak: to je bar. Bar predstavlja sve, ali ti nemoj da ga držiš za instrument ili tačku oslonca. Bar je živ. Bar te poznaje. Bar te posmatra. Potrebno mu je mnogo ljubavi. Svakog jutra, kad dolaziš na vežbe, dođi ranije, pre svih drugih. Da bi bio sam u sali. A ulazeći u salu, odmah sa vrata, pozdravi bar. Pogledaj, ovako jedan dubok naklon uz osmeh: Dobar dan, lepi! I priđi mu obazrivo. Pomiluj ga kao što se miluje pomalo divalj trkački konj. Milovanje. Mnogo obzira i dosta nežnosti. Potom, dok se držiš za njega dok radiš, ne steži ga previše, mogao bi ga povrediti. Stavi ruku na njega. Smireno. Neka taj dodir bude savez između njega i tebe. Prožmite jedno drugo tim dodirom. Ali bez prisvajanja. Ti bar voliš zato što ON voli tebe, ali ti on ne pripada. Baš kao što si ti slobodan, bar nije TVOJ bar. On je TU onoliko koliko ti znaš da ga poštuješ i voliš. A kad napuštaš salu, reci mu svakako: Do viđenja i hvala. To što stojiš uspravno njegova je zasluga. Bar je tvoja kičma, nemoj to nikad da zaboraviš. Onda, postoji tu još neko, samo ta osoba je opasna. To je lažni prijatelj. Koliko je bar izabranik tvog srca, toliko je ovaj drugi varka. Ogledalo. Čim uđeš u salu, ogledalo ide ka tebi. Prilepljuje ti se, obujmljuje te, guta te, proždire. Srećan si, gledaš u njega. Ti misliš da se u njemu vidiš. Zamišljaš da je to ogledalo poput tvog brata blizanca. A ono je izdajica. Nemoj imati obzira prema njemu, nemoj mu ni pogled udeliti. Sve ono što ti priča čista je laž. Slika koju ti vraća je najvarljivija slika, najlažljivija i najpristrasnija. U tom ogledalu ti vidiš samo ono što bi želeo da vidiš. A ono što bi želeo da vidiš, to nisi ti, to nikad nisi ti, već onaj koji bi želeo da budeš. Dakle, ogledalu udeli jedan ironičan osmeh, osmeh koji je tebi dobro znan, i produži dalje. Posred čela, između očiju a malo iznad obrva, nalazi se, vidiš, jedna tačka. Upravo sam je pritisnuo. E, tačno tu i ti imaš svoje unutrašnje ogledalo, ogledalo duha i srca. To ogledalo treba da osvestiš u sebi. Na tome treba raditi. Zameniti tog lažljivog izdajicu koji te makijavelistički čeka na zidu da bi te uvukao u svoje lavirinte u kojima se gubiš, zameniti ga istinskim ogledalom koje je proizvod duha. Kroz to ogledalo moći ćeš da vidiš. Pogledaj, stojiš za barom, tvoj pogled putuje u daljinu koliko je god moguće, sve do tačke na kojoj se nalazi zamišljeni horizont. Ali malo ispred same tačke na tom horizontu nalazi se projekcija tvog unutrašnjeg ogledala i u njemu se vidiš baš onakav kakav jesi. Vežbaj i gledaj u to ogledalo koncentracije, u pravo ogledalo. Vidiš se. Jasno vidiš svaki svoj pokret. I što je najvažnije, možeš da se okrećeš, ogledalo se okreće sa tobom. Možeš da odeš, ogledalo ostaje sa tobom. Možeš se posle naći na sceni, u sali prepunoj publike, pred tom fascinantnom i strašnom crnom rupom, a ogledalo je tu, mirno stoji ispred tebe. Vidiš se duhom. Svaki od tvojih pokreta je kontrolisan. I, povrh svega, ta slika nije izvan tebe. Ti si ogledalo. Šta još vidiš u toj sali za vežbanje? Pod. Nemoj ni njega da udostojiš pažnje, samo to čini sa velikim lukavstvom, uvek svestan kako si potekao od njega, ne pridaj mu značaj, sve ugađajući mu beskrajno. S podom, po podu, spram poda, na podu, iznad poda. Igraj. Dodiruješ ga, odvajaš se od njega, pritiskaš ga, skačeš, doskakuješ, igraš se sa podom kao sa loptom. Ne odvaja se tvoje telo od poda već se pod izmiče i krotko se vraća pod tvoje noge, baš kao što kuče aportira kamenčić: baciš ga a kuče otrči i vrati se, stavljajući ti kamenčić pred noge. Hoćeš da skočiš: tlo izmiče i odjednom postaje ponorno, ali, baš u trenutku kad ti zatreba, ono se vraća poput kakve trampoline, da te ćušne po vrhovima prstiju kako bi mogao da dotakneš zvezde. Eto, imaš bar, ogledalo i pod. Možeš da igraš. Klik na klip na Youtubeu Više Morisu Bežaru Wikipedia