Kefir je fermentisano mleko i ukusna, penušava, osvežavajuća i probiotička alternativa jogurtu. Pravi se kada se zrna mlečnog kefira fermentiraju u mleku 1-2 dana.
Kada ljudi govore o kefiru, većina govori o mlečnom. Ovo je mikrobna kultura koja, za razliku od vodenog kefira, fermentiše mleko (umesto vode) u ukusno i probiotičko piće koje se pravi iznova i iznova. Postoje i kefirne kulture dostupne u marketima u obliku praha, od kojeg se može proizvesti fermentisani proizvod.
Kada se procedi, kefir ima gromuljičav oblik. Što se duže fermentira, to se više laktoze razlaže i konzistencija postaje kremastija. Ako mlečni kefir dugo fermentira, može biti prilično kiselkast. Ako fermentira normalan period vremena, ima slatko-kiseli ukus i lagano pecka u ustima.
Zbog kisele sredine, u kojoj se formira i ugljena kiselina, mlečni kefir se štiti drugim prirodnim materijama od spoljašnje kontaminacije patogenim klicama. Kvasac sadržan u kefiru takođe formira ugljenu kiselinu kada se šećer razbije. To mu daje onaj prijatan osećaj peckanja na jeziku. U zavisnosti od toga kako se pravi (npr. kroz drugu fermentaciju), mlečni kefir možete imati više ugljene kiseline.
