Veoma važan tehnički element u svakom domu je hidroizolacija. Njeno pravilno izvođenje efikasno štiti kuću od vlage i vode. Hidroizolacija takođe utiče na pravilno održavanje kuće, garantujući njenu trajnost.
Ne morate biti građevinski stručnjak da biste znali da voda negativno utiče na građevinski materijal. Vlaga dovodi do toga da pojedini elementi gube izolaciona svojstva i dovodi do povećanih toplotnih gubitaka u zgradi. Materijali sa visokim faktorom omekšavanja, kao što je, na primer, gips, smanjuju svoju mehaničku čvrstoću. Tada se uništavaju i gipsane ploče, malter ili gipsane podloge. Pored toga, postoji hemijska korozija maltera, zidanih i betonskih zidova. To se može uočiti kada se na spoljnim zidovima zgrade pojave mahovina i lišaj. Vlaga koju upija zemlja takođe šteti domaćinstvu. U kući se oseća neprijatan miris, pojavljuju se mrlje od vode, gljivice, plesan, bakterije i insekti. Vazduh u kući sa povećanom relativnom vlažnošću može pogoršati zdravlje ukućana. Vlaga može izazvati bolesti kao što su alergije, mikoze, respiratorne bolesti, reumatizam, pa čak i rak. Zbog toga, kako bi se sprečila prekomerna vlaga u kući, krovove i temelje treba temeljno hidroizolovati. Vlažne prostorije takođe treba izolovati.
Vlaga, u zavisnosti od njenog porekla, može biti materijalna ili operativna. Vlaga materijala nastaje usled vlage ugrađenih materijala i tada se naziva tehnološka vlaga. Postoji i vrsta kondenzacije, koja nastaje kao rezultat akumulacije vodene pare koju čovek emituje tokom kuvanja. Vlaga materijala može biti i kapilarna vlaga, koja se javlja u zidovima zgrada kao rezultat transporta vode različitog porekla koja dospeva u zidnu konstrukciju. Kada govorimo o operativnoj vlazi, radi se o vlazi koja nastaje usled nepravilne upotrebe objekta. Njeni uzroci su: loša ventilacija zgrade, korišćenje kupatila, saune ili vešeraja.
Sredstva za zaštitu od vlage Najefikasnije metode zaštite od vlage su: primarna izolacija u fazi podizanja objekta, privremeno rešenje u vidu zadržavanja vlage, stalno smanjenje vlažnosti zidova zgrade i vlažnosti vazduha u zatvorenom prostoru, sekundarna izolacija, građevinska izolacija, odnosno prirodno ili veštačko sušenje zidova. Najvažniji zahtev za hidroizolaciju je da bude čvrsta i neprekidna. Ovo je još važnije u slučaju mesta spajanja izolacije: na ceradama i folijama.
Najčešće korišćeni hidroizolacioni materijali su: tečni i plastični bitumenski materijali, bentonit materijali, krovni filc, ravne polietilenske i PVC folije, drobljene polietilenske folije i folije za parnu barijeru.
Značaj hidroizolacije Izolacija od vlage je potrebna i u kućama sa podrumima i u onima bez podruma. Predmeti koji se nalaze ispod zemlje moraju biti izuzetno obezbeđeni. Hidroizolacija štiti od štetnog dejstva vode koja prodire duž zidova ili kapilarnog dejstva, kao i od visokih podzemnih voda. Ako je nivo podzemne vode visok, bolje je odustati od kuće sa podrumom. Efikasna zaštita je pravilno izvođenje horizontalne izolacije kako bi se sprečilo povlačenje kapilarne vode kroz zidove.
U kućama bez podruma radi se i vertikalna izolacija kako bi se sprečilo prodiranje vlage u temelje i unutar objekta. Takođe je veoma važno uzeti u obzir izolaciju protiv vlage ispod podova. Trebalo bi voditi računa o potpunoj hidroizolaciji zgrade, jer su efekti prekomerne vlage štetni po zdravlje domaćinstva, a njihovo otklanjanje zahteva znatne finansijske izdatke.
