Veseli četvrtak Grupa autora - Veliki Tex: Knjiga 5, korica B cene

Temelji za ovu posebnu pustolovinu postavljeni su još 2002. godine, neposredno po završetku čudovišno duge priče objavljene u brojevima 501, 502, 503 i 504 mesečne serije (odnosno, prva četiri broja redovne edicije Teks u našem izdanju – prim. prev.). Tamo je, po scenariju Klaudija Nicija, Klaudio Vila vizuelno dočarao povratak demonskog Mefista iz zagrobnog života u stvarni svet. Upravo tada je Vila s oduševljenjem prihvatio zadatak da ilustruje novu avanturu našeg rendžera, koja je, iako prvobitno planirana za redovnu seriju, ipak zaslužila čast da bude priključena prestižnoj ediciji na velikom formatu. Od početnih tabli bila je očigledna usklađenost sa zapletom Maura Bozelija, koji je pak, po svojoj ustaljenoj praksi, istom dodao ikonografsku snagu jednog istinskog i nadahnutog „filmadžije". Međutim, meseci su prolazili, a potom i godine, a Viline obaveze crtača naslovnih strana odvraćale su ga od stranica „Neumoljivog”. Naime, osim „zvaničnih” korica, neumorni crtač iz Koma je, od februara 1996. do decembra 2017, crtao i svojevrsne razglednice u boji koje su se poklanjale kao dodatak uz prvih 428 brojeva edicije Tex Nuova Ristampa, a od februara 2007. do januara 2015. i 256 naslovnih ilustracija edicije Collezione storica a colori, u kojoj je reprintovana čitava saga o Noćnom Orlu, a koja se distribuirala kao dodatak dnevnom listu Republika i nedeljniku Espreso. Zbog toga je stvaranje „Neumoljivog” napredovalo sporo, a njegove table koje bi postepeno stizale u redakciju uvek bi bile dočekivane, kako je naš direktor Davide Boneli napisao, „sa strepnjom (jer nismo mogli da dočekamo da objavimo kompletno delo), ali i beskrajnim divljenjem, budući da je svaka izgledala lepše od prethodne i u potpunoj harmoniji sa sjajnim bozelijevskim scenarijem. Bila je to prava epska ’vestern drama’ koja je maksimalno istakla vizuelni i narativni potencijal stripa kao medija, i čija se jedinstvena i specifična ekspresivnost sada oslobodila bilo kakve pretpostavljene podređenosti u odnosu na pravu kinematografiju ili književnost.”