Zavet Alen de Boton - Ogledi o ljubavi cene

Na letu Britiš ervejza iz Pariza za London on upoznaje Klo koja sedi na susednom sedištu. Izašli su na večeru i otišli zajedno u krevet, zaljubili su se jedno u drugo i započeli ozbiljnu vezu. Nakon izvesnog vremena, Klo gubi interesovanje. U avionu, pri povratku sa vikenda iz Pariza, ona priznaje da je spavala s njegovim prijateljem Vilom. On je očajan. Klo odlazi s Vilom u Kaliforniju. Nakon traljavog pokušaja samoubistva (vitaminom C umesto tabletama za spavanje), on pada u dugotrajnu depresiju iz koje izlazi dok sedi kraj Rejčel na jednom partiju. Naredne nedelje Rejčel prihvata njegov poziv na večeru. To je čitav zaplet, i autoru uspeva da održi našu pažnju... Ali, zaplet nije i čitava priča. Poglavlja imaju naslove kao što su Romantični fatalizam, Romantični terorizam, Povremeni zastoji srca.Knjiga je psihofilozofska rasprava o ljubavi, paragrafi su numerisani i ironično ilustrovani dijagramima. Tu su i upućivanja na Platona, Kanta, Džona Stjuarta Mila, Gručo Marksa, Ničea, Vitgenštajna, Paskala, La Rošfukoa, Stendala, Getea, Frojda, Barta... Ingeniozno podvučeni svetovni detalji čine da roman ne bude previše apstraktan. Roman je duhovit, zabavan, sofisticiran, elegantno povezan, pun razboritih i iluminativnih uvida... Za ljude koji su zabrinuti u pogledu ove naročite vrste problema, Ogledi o ljubavi su, takođe, krajnje neobično optimistični.Gabrijel Anan, SpectatorJedno je od smelih poigravanja u ovom romanu što je priča sasvim obična i nimalo izuzetna. De Boton je toga sasvim svestan. I narator, takođe, to zna. To ga, međutim, ne sprečava da načini od svoje udžbenički upriličene romanse odskočnu dasku za svoja neverovatna trostruka metafizička premetanja preko glave. Tako ga svaki korak napred ili, pak, zastoj u njegovoj ljubavi upućuje ka mikroskopskoj analizi ili ka uzletima herojske apstrakcije... Svoj uspeh ova knjiga umnogome duguje ironičnom humoru i nepopustljivom ravnodušnom respektu za inteligenciju svoga čitaoca... Nadamo se da će Ogledi o ljubavi naći svoje čitaoce, one ko ji će prihvatiti igru, koji će shvatiti da proza može da bude i zabavna i ozbiljna, koji neće biti nepoverljivi prema ironiji kao da je ona elitistički trik; koji će, pre nego što im to neko došapne, razlikovati Gruča od Karla Marksa.Fransin Prouz, New Republic