Agnosta Dmitrij Danilov - Sivo nebo cene

Danilov opisuje gradskog čoveka i naizgled svakodnevne pojave u sredini u kojoj živi. Kako sam kaže, više ga zanima šta se događa oko njegovih junaka od onoga u njima. Kad pišem, nastojim da pomerim fokus sa čoveka na ono što ga okružuje, na predmete i okolnosti, na koje obično ne obraćamo pažnju. Zato se čini da su moji junaci pasivni. Oni se faktički stapaju sa svetom oko sebe.

Poezija Dmitrija Danilova je izrazito nara tivna, dokumentaristička, često dobroćudno crno humorna i autoironična. Autor piše slobodnim stihom, što je iznimno u rusko j književnosti, čak i u savremenoj. To ga, u izvesnom smislu, približava modernoj američkoj i evropskoj poezji. Glavna odlika njegove poezije jeste sinkretičnost forme od poetskog eksperimenta i konceptualnog pristupa do filmičnosti i poetike rokenrola. Obiluje zvucima, filmskim slikama, citatnošću i referencama na poznata književna dela i fenomene popularne kulture.

Kao tipičan gradski čovek, Danilov crpi inspiraciju iz dinamičnog moskovskog okruženja, koje karakterišu užurbanost, gužva, arhitektonska i estetska haotičnost. Ta dinamika je ono pggo njegovoj poezji daje filmičnu notu; autor se vozi gradskim prevozom i gleda kroz prozor. Smenjuju se prizori modernog grada i turobnih radničkih naselja, bogatih i ubogih četvrti, dnevne i noćne scenografije promiču prosjaci, starice, školarci, radnici. Dok čita pesmu, čitalac zapravo gleda film autobus je bioskop, a prozor je bioskopsko platno. Iako opisuje naizgled prozaične gradske scene, brza promena sekvenci ne dozvoljava nam da skrenemo pogled i stvara napetost, sličnu onoj koju osećamo dok gledamo uzbudljiv akcioni film ili čitamo detektivski roman.