Talija izdavaštvo Radomir Putnik - Služba Đeneralštaba I Služba u mirno doba cene

Reprint izdanja 1899. godine

Vojvoda Radomir Putnik je 1888. godine zauzimao poziciju načelnika Operativnog odeljenja Glavnog Đeneralštaba, na ovoj odgovornoj funkciji imao je veći uticaj na rešavanje problema organizacije vojske. Tokom 1889. godine unapređen u đeneralštabnog pukovnika. 1890. godine bio je postavljen za pomoćnika načelnika Glavnog Đeneralštaba i profesora na višoj Vojnoj akademiji, na kojoj je predavao taktiku i đeneralštabnu službu. Iste godine objavljeno je delo Služba Đeneralštaba I – Služba u mirno doba.

Posle abdikacije kralja Milana u korist svoga sina kralja Aleksandra i donošenja novog ustava, kako to obično u Srbiji biva, partijašenje je jače zahvatilo sve ćelije srpskog društva pa tako i vojsku. Vojvoda Radomir Putnik bio je odan kruni, ali nikada se na hijerarhijskog lestvici uspinjao ulagivanjem kraljevima, ni Milanu ni Aleksandru. Bilo je oficira kojima je ulagivanje bilo glavno oruđe za napredovanje. Takvo Putnikovo držanje kraljevi su smatrali za antidinastičko stoga je 1893. godine smenjen za mesta pomoćnika načelnika Glavnog Đeneralštaba, postavljen na čelo ispitne komisije za čin majora.

Posle navodnog učestvovanja u Čebinčevoj zaveri (Mihailo Čebinac 1894. biva uhapšen prilikom prelaska u Austrougarsku, u torbi je nađeno pismo za Petra Karađorđevića i sveska u kojoj je bilo zapisano ime Radomira Putnika), biva penzionisan.

Nakon penzionisanja, vojvoda Radomir Putnik posvetio se radu na drugoj knjizi Služba Đeneralštaba – Služba u ratno doba, jer je verovao da će time doprineti razvoju vojne veštine u Kraljevini Srbiji, a i da će mu ujedno i omogućiti dodatnu zaradu zarad izdržavanja svoje porodice. Dodatno pripremao je honorarno kapetane za polaganje majorskog ispita. 1899. godine izlazi drugi deo njegovog dela Služba đeneralštaba – Služba u ratno doba, koje je čak i Đeneralštab preporučivao oficirima. PREDGOVOR.

U našoj vojnoj književnosti nije do sada postojala "Služba đeneralštaba" kao specijalna knjiga za proučavanje đštabnih poslova, niti kao pravilo koje bi upućivalo kako da se ovi poslovi otpravljaju. Naši đštabni oficiri prinuđeni su bili, stoga, da u tome traže pomoć u stranih knjiga. Međutim, ova pomoć nije mogla biti dovoljna, već i zato što postojeće ovakve knjige ne odgovaraju u svemu našim prilikama i potrebama, a i zbog toga što neke grane đštabnih poslova, ma da su važne, nisu u njima razređene toliko koliko bi to trebalo da bude. U težnji da se sve ove nezgode otklone, izrađen je za sada prvi deo ove knjige.

Kod nas se bijaše jednom pojavila misao, da đslužba ne može da postoji kao specijalna knjiga za proučavanje đštabnih poslova, nego samo kao pravilo koje bi ove poslove odrađivalo i regulisalo. Kao razlog navelo se da su đštabni poslovi rastureni i sadržani već u taktici, strategiji i ostalim važnijim naukama kojima se veština vojevanja služi, te da ih ovde valja i proučavati.

Ovakva je misao opravdana, utoliko, što se zaista nijedan đštabni važniji posao ne može dobro otaljati bez temeljnog znanja veštine vojevanja uopšte. Ali, kao što je poznato, u praktici nije dovoljno samo ovu veštinu znati nego i umeti je primeniti, a da sama primena bude praktična, potrebno joj je dati još i zgodan način i formu. Ovome poslednjem specijalno uči đeneralštabna služba. Ona, dakle, dopunjuje i potpomaže i taktiku i strategiju. U tom pogledu nju ne može da zameni nikakvo "pravilo đštabne službe” ne samo zato što se nijedno pravilo, ovakve prirode, ne može upuštati u pojedinosti, već i zbog toga, što sem onih đštabnih poslova, koji se još mogu podvesti pod pravilo, ima i takvih, koji se iz pravila izmiču i čiju sadržinu valja đštabna služba potpunije da izvede i objasni.

Knjiga je namenjena glavno slušaocima višeg kursa v. Akademije, pripravnicima đštabne struke i mlađim đštabnim oficirima. Međutim, kako uopšte svaka ovakva knjiga obuhvata isključivo one poslove što se odnose na vođenje vojske, neće biti na odmet ni oficirima ostalih rodova vojske. Može se slobodno reći, da đštabna služba i ne treba da je svojina isključivo đštabnih, nego opšta svojina sviju onih oficira koji su radi da se za viša komandantska mesta temeljnije pripreme.

Napominje se, da je štampanje ove knjige trajalo skoro dve godine. Za to vreme su se poznate izmene u formaciji naše vojske, među kojima se neke u odgovarajući tekst nisu mogle uneto zato što je bio već odštampan. Mada te izmene nisu tako važne, opet ih pri čitanju knjige valja imati na umu.

jula 1890. godine u Beogradu