Bademi se često nazivaju orašastim plodovima, iako su zapravo koštunjavo voće. Po obliku i veličini, plod badema je sličan semenu breskve. Ova biljka raste u zemljama Evroazije i Severne Amerike. U divljini se nalazi na Kavkazu, Avganistanu, Maloj Aziji, Iranu. Drvo može da živi do 100 godina.
Koriste se tri vrste badema:
1. Gorki bademi koji sadrže benzaldehid, amigdalin glikozid i veoma otrovnu cijanovodončnu kiselinu.
2. Slatki bademi sa slatkim semenkama i niskim nivoom amigdalina.
3. Bademi sa krhkim plodovima koji imaju slatke semenke i tanku, krhku ljusku.
Prednosti badema su odavno poznate. Bogat je izvor vitamina i minerala, pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem, normalizuje metabolizam i poboljšava vid. Nedavne studije su otkrile još jednu korist ovog proizvoda: svakodnevna upotreba badema podstiče proizvodnju korisnih bakterija u gastrointestinalnom traktu, koje poboljšavaju varenje.
Dobar su izvor proteina, što je posebno važno za vegetarijance. Bademi sadrže minerale (magnezijum, cink i gvožđe) i vitamine B i E, prirodne antioksidante koji pomažu u borbi protiv srčanih bolesti. Bademi su takođe dobar izvor kalcijuma.
Mogu se konzumirati kao zasebno jelo, sa solju ili šećerom, pa čak i medom. Savršeni su za ukrašavanje deserta, začinjavanje salata, kuvanog ili prženog povrća. Mleveni bademi se koriste u pecivima i za zgušnjavanje supa, gulaša i soseva. Bademi se tradicionalno dodaju u marcipan i nugat.
Gorki bademi su lek, a ne hrana. Dnevno možete pojesti samo dva zrna gorkog badema. Ima antispazmodična, analgetička, antihelmintička i narkotička svojstva. U medicini se bademi koriste za ginekološke bolesti, bolesti želuca, bubrega, bolesti gornjih disajnih puteva...
