Laguna Milan Jovanović Stojimirović - Siluete starog Beograda - Komplet cene

Prvo kompletno izdanje!

Siluete starog Beograda 1: Kozerije „Među srpskim književnicima i publicistima koji su doprineli atmosferi svoga vremena posebno i zapaženo mesto zauzima Milan Jovanović Stojimirović. Novinar, književnik, diplomat, političar, u vezama sa mnogim javnim radnicima i starim porodicama Srbije, on je kao retko ko znao intimni život, tokove našega društva i mnoge tajne naše burne istorije. Pred zadivljenim i očaranim čitaocima vaskrsava jedan prohujali svet: Sara Karađorđević, kćer kapetana Miše Anastasijevića, Stanka, sestra Milovana Glišića, dobrotvorka Mabel Grujić, Filip Hristić, Giga Geršić, Jovan Ristić, Brana Petronijević, Mika Alas, Matavulj, Mile Krpa, Nušić i toliki drugi. Čitaoci će uživati u ovoj znalačkoj evokaciji prošlosti, u pronicljivoj analizi ljudskih strasti, u jezgrovitom i jasnom kazivanju, u otmenom izrazu jednog blagorodnog duha."
– Božidar Kovačević

Prva knjiga Stojimirovićevih Silueta starog Beograda sadrži dva ciklusa – „Beograd i Srbija“ i „Obrenovići“. U prvom je pisac sabrao živopisne kozerije o beogradskim ulicama, šetalištima, kafanama i ambijentalnim celinama prestonice, oslikao srpske banje, proslave, običaje, modu, ondašnje novotarije, zanate, konake, putovanja... U drugi ciklus uvrstio je likove pripadnika i pristalica dinastije Obrenovića i dvorske elite: kneza Miloša i kneginje Ljubice, gospa Anke, Blaznavca i Velimira Teodorovića, kralja Milana, porodice Mašin i mnogih drugih aktera stvaranja moderne srpske države, i tako na uverljiv i živopisan način upotpunio sliku o Beogradu XIX veka, od Takovskog ustanka do srpske belle époque i tragičnog Majskog prevrata 1903.

U ovo izdanje uvršteno je bezmalo sto dosad neobjavljenih „silueta“, raspoređenih u sva tri toma prema tematskim celinama. 

Siluete starog Beograda 2: Portreti

„Zahvaljujući prikupljenoj dokumentaciji, starim pismima, usmenim svedočanstvima i napornom praćenju i otkrivanju onoga što su mnogi drugi – i protiv očekivanja – zaboravili, Siluete starog Beograda iscrpno nam svedoče o mnogo čemu što je, po nastanku i dešavanju, znatno starije od samog autora ove knjige… Svaki tekst, skica, ’portret’, beleška ili opis koje nam u ovoj knjizi pruža Milan Jovanović Stojimirović svedoče o svojstvima jedne dobre hronike, svaki je jedno čas zanimljivo, čas duhovito, čas analitički dragoceno sećanje otrgnuto od zaborava, sećanje koje nam pomaže da bolje naslutimo i razumemo razvoj Beograda tokom poslednjih dvesta godina.“
– Mirko Magarašević

U drugoj knjizi Silueta starog Beograda njen pisac, hroničar i erudita nanizaće galeriju portreta starog Beograda i Srbije, najviđenije ličnosti iz sveta političara, naučnika, književnika i umetnika (Joakim Vujić, prota Mateja, Cvijić, Čeda Mijatović, Danica Marković, Laza Paču, Kornelije Stanković, Emilijan Josimović, Skerlić, Jelena Dimitrijević itd.). Jedan za drugim ređaju se likovi, dela i priključenija znamenitih ličnosti u poslednja dva veka koji su ostavili vidan trag u društvenom i kulturnom životu svoje zemlje. U traganju za iščezlim gradom i prohujalim vremenima i običajima jedne osobene gradske sredine, ovim svojim beogradskim pričama Stojimirović je ispisao spomenicu kojoj ne mogu nauditi ni nova rušenja i obnavljanja, novi ratovi ili bombardovanja, opominjući svoje čitaoce na potrebu očuvanja spomenika kulture i negovanja kulture sećanja i sopstvene tradicije.

Siluete starog Beograda 3: Medaljoni

„Novinar i publicist od dara i znanja, Stojimirović je često boravio i u inostranstvu, kao ataše za štampu i diplomatski službenik. Na tim poslovima imao je prilike da se susretne sa nizom naših poslenika u politici i u kulturi, kao što je imao prilike i da, sledeći svoja različita interesovanja i poznavajući više evropskih jezika, prikupi različit umetnički i istoriografski materijal. Znalac mnogih oblasti kulture, velikog književnog obrazovanja, izuzetno radoznao duh, Stojimirović je uspeo da ostvari svoje dragocene Siluete starog Beograda tek u poslednjoj deceniji života. Tada je, od 1956. pa do 1965. godine sakih petnaest dana, u Duginom magazinu 300 čuda, objavljivao po jedan portret iz Silueta.“
– Svetlana VelmarJanković

Ciklusi „Beogradske siluete“ i „Domaći stranci“ čine treću i poslednju knjigu Silueta starog Beograda. Ona sadrži niz medaljona u kojima je najveći broj pravih „silueta“ srpske prestonice, malo poznatih i danas mahom zaboravljenih slikovitih likova koji su davali ton i draž glavnom gradu i na svojstven način doprinosili nastajanju građanskog društva na oslobođenom prostoru viševekovnog turskog vilajeta. Među tim likovima bilo je i stranaca koji su prigrlili Srbiju i dali dragocen obol razvoju svoje druge domovine, učestvujući svako na svoj način u burnoj istoriji Srbije u poslednja dva veka.