Leo Commerce Miroslav Todorović - Zaboravljeni srpski vladari i njihove zemlje cene

Burna i bogata istorija Stare Srbije, oko koje su lomile koplja sve velike i imperijalne sile, našom nemarnošću i krivicom gurnuta je u gusti mrak. Zaboravljeno je da je na njenom prostoru rođeno čak 18 imperatora, među kojima je i preuzvišeni Konstantin Veliki, Nišlija rođenjem, slavljen kao tvorac Milanskog edikta (313), dokumenta kojim je omogućena sloboda hrišćanstva. Zabrinjavajuće je to što prosečno obrazovan Srbin veruje da srpska istorija počinje sa dinastijom Nemanjića, koju je ovekovečio Stefan Nemanja, i da su je obeležili car Dušan Silni, knez Lazar, kraljevske monarhije Karađorđevića i Obrenovića i nesrbin Josip Broz Tito. Malo se zna da je očinska Srbija imala veličanstvene vladare, nemerljivo zaslužne što mi, današnji, i postojimo. Na dušu i svih njihovih pokolenja pada greh što im živost i bogata delotvornost trune u istorijskoj tmini.


Velika imigraciona pomeranja naroda Evrope uzela su maha u II veku po pojavi Hrista. Naredni iseljenički talasi povukli su ka srcu našeg kontinenta i raznoimena srpska plemena, kojima rodno zaleđe Transkarpata (iza karpatskih gora, pravcem od reke Visle do Azotskog mora i preko oblasti koju neki zovu Bojkovina ili Bela Srbija) nije davalo dovoljno hrane.


Na nevolju, začetnička imigraciona srpska plemena uglavnom su završavala pod nogama brojnijih osvajačkih varvara: Huna, Avara, Gota, Gepida, Longobarda.


Tako su Prasrbi do Dunavskog limesa stizali masovnije u drugoj polovini VI i prvoj polovini VII veka. Naravno, ako nisu bili žrtve jakih mrazeva, brzotočnih reka, potoka i izgladnelih divljih zveri, i ukoliko su im dlakavi konjići, drvene dvokolice i čvornovate noge obmotane kožom od divljači izdržali sve usputne nedaće.


Predvođeni svojim plemenskim starešinama, oni su po zaposedanju dunavske Mezije, nastavili pohod do Carigrada, Egejskog i Jadranskog mora i samog centra Dalmacije. Koliko ih je u opštem...