Nesavršene: Mitovi o ženskim mentalnim bolestima i njihovom lečenju cene

Zene se privatnoj psihoterapijskoj praksi javljaju u vecem broju nego muskarci i za to postoji vise razloga. Privatno psihoterapijsko lecenje se smatra manje ugrozavajucim od institucionalnog koje je rezervisano za ozbiljnije slucajeve; zatim, zenama je lakse da priznaju da im je potrebna pomoc jer je to deo njihove rodne uloge, a i osecaju se odgovornije za potencijalne posledice svog psihickog stanja za druge.Zenama je kroz celu istoriju gledano kroz prste kada je u pitanju preuzimanje asistentskih (neautonomnih) pomagackih uloga, gde je poslednja rec bila rec strucnjaka, kompetentnog muskarca, najcesce lekara. Izuzetni uspesi u lecenju, cak i na takvim pozicijama, dovodili su do podozrenja i zavisti onih koji su zauzimali legitimne pozicije moci u ovoj oblasti.Najvazniji doprinos feministicke terapije je davanje slobode zenama da se samodefinisu. Ukoliko terapeutkinja podrzava zenu u donosenju odluka koje su u skladu sa njenim dubokim potrebama ali nisu u skladu sa nacinom na koje drustvo vidi njen zivot, unutrasnji konflikt koji nastaje u sudaru dve vrednosti moze dovesti do sustinskih promena. Taj unutrasnji konflikt između potreba i zahteva sredine ili porodice, uostalom i drustva, najcesci je i razlog dolaska na terapiju.Psihoterapijski susret u kojem su zene, u skladu sa svojom tradicionalnom rodnom ulogom, stavljene u poziciju da pasivno i poslusno slusaju savete koje im daju autoriteti za njih je jos jedan u nizu neravnopravnih odnosa u koje su ukljucene. U feministickoj terapiji je, stoga, akcenat na osnazivanju kompetencija, razvijanju samopostovanja, podsticanju klijentkinja da preuzmu inicijativu u svim odnosima (ukljucujuci terapijski odnos) itd. Cilj tih praksi, a i krajni cilj citave terapije, jeste da klijentkinje ovladaju sopstvenim zivotima.dr Lidija Vasiljevic Godina_Izdanja:2024.Format:23 cmPovez:MekPismo:LatinicaIzdavac:AgoraAutor:Lidija VasiljevicZanr:Psihologija, Domaci pisciBroj_Strana:164