Konektori, tastatura, trackpad
Sa jedne strane ovaj MacBook dolazi sa dva USB-C konektora, a oba imaju sledeće specifikacije: Thunderbolt 3 (do 40Gb/s), USB 4 (do 40Gb/s) i USB 3.1 Gen 2 (do 10Gb/s). Sa druge strane je 3.5mm priključak za slušalice. Pored toga bilo koji od ova dva porta služe za punjenje ili izlaz za eksterni monitor. Postoje adapteri koji na sebi mogu da imaju USB hub, punjenje i priključak za monitor, kao i druge dodatke (LAN), pa u teoriji može da vam ostane uvek jedan USB-C slobodan, ali kvalitetni adapteri tog tipa nisu baš jeftini. Razlika u odnosu na MacBook Pro 13” sa M1 i Intel čipsetom je u tome što Intel verzija ima USB-C portove sa obe strane, ukupno četiri, a razlika je samo u tome što ne podržavaju USB 4, ali podržavaju jednako brzi Thunderbolt 3.
Tastature su jak adut Apple proizvoda već gotovo dve decenije. MacBook ovog izgleda, koji se pojavio 2016. godine, zapravo je doživeo redizajn tastature od modela s kraja 2019. Određeni broj tastatura od 2016-2019. je imao problema sa pouzdanošću, obzirom da su tasteri bili veoma plitki i mrvice su mogle da naprave probleme. Deluje da je Apple bio rešio taj problem, ali je ta tastatura ostala na lošem glasu, pa se gigant iz Kupertina odlučio da od 2019. “vrati” Magic Keyboard tastaturu na MacBook Pro. Ova tastatura je nešto deblja po hodu, nešto mekša, za većinu ljudi bolja i možemo da joj damo samo najvišu ocenu. Veličina tastera je odlična, kao i razmak između njih. Klik je najbolji mogući u ovoj formi plitkih tastatura.
Deo tastature je i Touch Bar, koji je zapravo mali ekran između tastera i velikog ekrana. Mišljenja oko njega su podeljenja, rekli bismo da većina ljudi ne voli Touch Bar. Njegova funkcija je da se na ekranu menja prikaz zavisno od softvera i da se intuitivno koriste prečice. Ideja je krajnje dobra, solidno realizovana, a rekli bismo da su problem navike korisnika. Čak i onih naprednih. Touch Bar u neku ruku zna da bude višak. Odličan je samo onima koji ga intenzivno koriste i tada može da unapredi produktivnost, ali ako vam povremeno treba po neko dugme ili prečica, njegovo prisustvo će zapravo značiti da sporije nalazite virtuelni taster ili jednostavno pritiskate pogrešan. Na njega je moguće postaviti i standardne Fn tastere, ali ni to ne pomaže ako niste naviknuti, pogotovo za one koji “slepo” kucaju. Postoje neke glasine da će Apple u potpunosti izbaciti Touch Bar, za koje ne znamo koliko su tačne, a na njega se može gledati kao na uvod u to kada jednog dana tastature postanu samo ekran na dodir sa prikazanim tasterima.
Force Touch trackpad je još jedna zvezda ovog laptopa i Apple ekosistema generalno. Verovatno najveća razlika između macOS i Windowsa, ne samo hardverski. Trackpad ne poseduje fizički “klik” i na njega se može kliknuti bilo gde. Ispod se nalazi senzor koji detektuje koliko jako pritiskate trackpad i sistem može da prepozna običan klik i jak “duboki” klik. Pored toga ne mora se ni kliknuti ukoliko to ne želite, već je i običan dodir (tap) na trackpad dovoljan. Pored senzora koji detektuje pritisak, tu je i mali motor koji “vraća” dodir nazad, kako bi znali da ste dobro pritisnuli. Ceo osećaj korišćenja je neverovatno prirodan. Pored savršenog hardverskog rešenja, macOS isto tako softverski iskorišćava odličan trackpad. Postoji mnogo podešavanja i prečica koje mogu da se koriste, od jednog, do četiri prsta. Nije retkost videti ljude koji koriste isključivo trackpad na MacBooku, čak i za ozbiljne poslove, što najbolje pokazuje kvalitet ovog hardversko-softverskog rešenja.
Baterija
Baterija ima kapacitet od 58 Wh, a u pakovanju se dobija punjač brzine 61W. U pitanju je baterija istog kapaciteta kao na Intel verziji, ali je njena autonomija duplo veća u pojedinim situacijama. Dok Apple ističe 10h rada za identičan laptop sa Intel procesorom, model opremljen M1 čipom može da izdrži 17 sati surfovanja ili 20 sati gledanje filmova. I ovi podaci zaista jesu približno tačni u realnom radu. Apple M1 procesor troši drastično manje energije jer koristi potpuno drugu arhitekturu i ni jedan drugi laptop dok ne izjednači ovu arhitekturu i softversku optimizaciju neće moći da priđe ovom trajanju baterije, uz isporučivanje istog nivoa performansi.
Konekcije, kamera, zvučnici, mikrofon
Laptop koristi Bluetooth 5.0 i WiFi 6 tehnologiju za bežično povezivanje. Kamera je, makar na papiru, ista već nekoliko generacija i samo je 720p rezolucije. Ističe se da Apple koristi novi čip da bolje procesira sliku i napredak zaista može da se vidi. Slika jeste bolja nego na starijim MacBook modelima i čak može da se poredi sa boljim 1080p Windows laptopovima, ali i dalje ne vidimo razlog za ovako nisku rezoluciju u 2021. godini. Jedino opravdanje može da bude veoma tanak prostor gde kamera treba da se postavi. Takođe ne postoji ni jedan vid otključavanja laptopa pomoću identifikacije lica pomoću kamere, kao na Windowsu. Znamo da će Apple jednog dana to uvrstiti, ali mislimo da je to već sada moglo da se nađe na ovim laptopovima. U ćošku tastature nalazi se senzor otiska prsta, koji radi odlično, primetno bolje nego senzor otiska na par godina starim iPad uređajima i telefonima pre Face ID mogućnosti. On je maksimalno integrisan u sistem koliko je moguće, ali interesovanje drugih kreatora softvera nije toliko i svakako bi bilo korisnije da jeste.
Kvalitet zvučnika i mikrofona je još jedva stvar na koju nas je Apple navikao u prethodnim godinama. Prethodni dizajn MacBook Pro modela (2012-2015) je imao pomalo “plehani” zvuk i čak su Air modeli te generacije imali bolje zvučnike, koji su puštali zvuk kroz tastaturu. Od 2016. godine Apple je sredio zvuk i ne može se iz ovako tankog dizajna tražiti više. Isto važi i za mikrofone. MacBook Pro ih ima tri i oni su veoma bitni u eri video poziva koji trebaju sve većem broju korisnika. Mikrofoni zvuče odlično, čak i u delimično bučnim prostorijama i kada ne možete da budete baš blizu laptopa.
Hardver, M1 procesor
Model u našem posedu ima osnovu veličinu od 256GB skladišta koje je veoma brzo, oko 2100 MB/s za pisanje i oko 2800 MB/s za čitanje. Ova količina skladišta je veoma mala i potrebno je unapred izabrati jači model, obzirom da sami ne možete da zamenite skladište. Cene modela sa većim skladištem su krajnje nepopularne i većina ljudi će se odlučiti za eksterne diskove, bilo HDD ili SSD. Thunderbolt 3 ili USB 4 konekcije koji rade do 40 Gb/s mogu da pruže odličnu alternativu, ali ni ta rešenja nisu jeftina kao laptopovi koji imaju slobodan M.2 NVME slot u koga možete da ubacite dodatnu memoriju. Naš model ima 16GB memorije i verovatno ćete se zbuniti ukoliko vam kažemo da i sa 8GB memorije možete da radite veoma ozbiljne poslove. Ljudi koji su bili u prilici da nekoliko dana testiraju modele sa 8 i 16GB došli su do zaključaka da se je model sa 8GB po performansama veoma blizu “običnim” mašinama sa 32GB! Dok je naš model 16GB prosto nemoguće naterati da ostane bez memorije. Apple koristi “Unified” memoriju koja je deo M1 čipa. Pored toga što je memorija bliža i dostupnija procesoru, sam redosled korišćenja memorije promenjen je iz korena. Osnovni problem običnog odsnosa između procesora, grafičke, memorije i drugih čipova je u tome što svaki komponenta na hardversko-softverskom nivou rezerviše svoj deo memorije, kao i to da se redosled korišćenja mora znati i putovanje podataka u celokupnom sistemu. Gledajte na to kao na birokratiju koja usporava mnoge procese u ovoj komunikaciji između komponenti. “Unified” memorija prilagođava se potrebama i smanjuje put podataka, tako da čip i memorija uspevaju da komuniciraju mnogo brže, istovremeno na više mesta i da fokus bude na onoj komunikaciji koja je u tom momentu najtinija, najkraćim mogućim putem.
Konačno dolazimo i do glavne zvezde ovog laptopa, M1 čipa, koji je omogućio neverovatne performanse, malo zagrevanje i buku, kao i odlično trajanje baterije. U pitanju je procesor baziran na ARM tehnologiji, koja je potpuno drugačija u odnosu na x86 tehnologije korišćene na desktop i laptop računarima decenijama. ARM čipovi su pre svega korišćeni u mobilnim i specijalnim uređajima, gde su niska potrošnja i efikasnost veoma bitni. Vremenom je ARM arhitektura našla način da dobije performanse, na način na koji x86 nije uspela da ostvari efikasnost. Apple je zadao ozbiljan udarac celokupnom x86 tržištu, gde se pre svega misli na kompanije Intel, AMD i Nvidia. Do te mere da su mnoge ove kompanije najavile da će deo njihovih proizvoda u budućnosti biti zasnovan na ARM čipovima.
Naravno, nije tako lako preći sa jedne arhitekture na potpuno drugačiju, najviše zbog softvera. Zavisno od operativnog sistema i dizajna konkretnog čipa, potrebno je promeniti manje ili više koda. Pored toga, moguće je napraviti emulaciju da nepromenjeni softver radi sa drugim sistemom i čipom. Apple je za to priremio Rosetta 2 emulaciju. Podsećanaj radi, Rosetta prve generacije je korišćena kada je Apple prešao sa Power PC na Intel čipove. Dobra vest je u tome što je će ogromna većina softvera da radi pomoću Rosetta 2 emulacije, sa minimalni, skoro neprimetnim gubicima u performansama. Međutim, od prvog dana svi poznati programi su veoma brzo dobili nove verzije koje omogućavaju da softver radi direktno sa M1 čipom, bez emulacije. Čak i kad se Rosetta 2 emulacija odvija, vi to ne znate, osim prvog puta kada sistem sam nešto instalira. Posle je jedini način da saznate da li se koristi “Apple” ili “Intel” protokol da odete u Activity monitor i vidite šta piše u “Kind” koloni. Kao i do sad, Apple savršeno urađuje softverski deo posla, a velika popularnost M1 računara, uslovila je da mnogi softveri preko noći dobiju adekvatan apdejt i podršku.
Kako je MacBook preko noći postao (naj)isplatljivija kupovina?
Koliko je M1 zaista brz? Ima mnogo testova i videa koji to pokazuje od kraja prošle godine. Za bilo kakve “ofis” poslove jednostavno nećete naći brži računar u bilo kojoj formi. Za te sitne poslove ovaj čip uspeva da nađe dodatni delić sekunde prednosti u odnosu na najbrže PC i Intel Mac računare i laptopove. Isto važi i za ozbiljnije 2D poslove, bilo da je to grafika, fotografije, obrada videa. M1 u proseku ostvaruje brzine kao kada bi 5700 XT kartica bila korišćena u istom softveru na macOS. Neke zadatke može da uradi i drastično brže, obzirom da poseduje hardversku podršku u arhitekturi čipa. Sve ovo dok kompjuter ostaje poprilično tih, često i sa isključenim ventilatorom (M1 MacBook Air recimo ni nema ventilator). Kada se na ovo dodaju sulude cene grafičkih u vreme pisanja ovog teksta, gde spomenuti 5700 XT košta kao ceo MacBook Air, jasno je zbog čega PC u ovom momentu nema šanse protiv M1 Mac računara. Pa tako na internetu ima bezbroj primera gde je potrebno upariti dva puta skuplji desktop ili 2-3x skuplji laptop, kako bi se izjednačile performanse koje ima M1. Tradicionalni PC i dalje ostaje nedodirljiv u domenu 3D kreacije i konzumacije. Dok M1 može da izdrži 3D kreaciju i render, jasno će se za ovaj posao koristiti i dalje više komada ozbiljnih grafičkih kartica. Kada je o igrama reč, Mac i M1 i dalje nisu ni do kolena Windows računarima i ozbiljnim grafičkim karticama. Potencijal je tu, ali smatramo da je PC previše jak na ovom polju i da se Mac previše sporo razvija, nevezano za M1, uprkos tome što Apple s vremena na vreme želi da nam predstavi situaciju drugačijom.
M1 čip je glavni deo ovog laptopa, iako je ostatak laptopa odličan. MacBook Pro ima relativno vremešan dizajn i moglo bi se reći da je Apple iskoristio ovu “školjku” kako bi lansirao poptuno novu hardversku platformu uz prateća softverska rešenja. Očekivani redizajn MacBook Pro modela je uskoro sa novim 14” i 16” modelima. Ipak, to ne treba da vas spreči da kupite ovaj laptop, jer je odnos cene i performansi do sada neviđen. Za one koji već koristi macOS, ne bi trebalo da bude bilo kakve dileme, a oni koji koriste Windows bi trebali ozbiljno da razmisle. Takođe, na M1 ne treba gledati kao na samo laptop, jer ovaj laptop povezan na monitor, sa eksternim mišom i tastaturom radi brzo kao najbrži računari. U pitanju je do sada nezapamćena hardverska revolucija, koja će značiti da će verovatno pre nego kasnije svi igrači morati da pređu na ARM i da razmišljaju na takav način. x86 je jednostavno otišao u slepu ulicu, bez mogućnosti povratka. AMD je oživeo malo arhitekturu sa novim proizvodnim procesima, ali to višegodišnje napredovanje nije napravilo pomak kao jedan M1 ARM čip. Osim ukoliko ne radite ozbiljan 3D rendering i igrate moderne video igre, M1 Mac, bilo da je ovaj MacBook Pro, MacBook Air, Mac mini ili novi iMac 24” M1, su za apsolutno svaku preporuku, pogotovo što više ne postoji argument da Mac računari nisu isplativi.
